U petak, 8. decembra, u Svečanoj sali Matice srpske održan je naučni skup posvećen Rastku Petroviću. Povod je obeležavanje 125. godišnjice njegovog rođenja. Kako je navedeno u saopštenju Matice srpske, ovaj skup ima za cilj da podstakne dalje izučavanje njegovog dela i preciznije odredi mesto i status Rastka Petrovića u srpskoj književnosti i istoriji.
Skup je otvorio prof. dr Jovan Delić, dopisni član SANU, potpredsednik Matice srpske i inicijator Skupa.
U okviru četiri sesije, svoje radove izložili su: prof. dr Nikola Grdinić, prof. dr Robert Hodel, msr Marija Radić, prof. dr Bojana Stojanović Pantović, prof. dr Goran Radonjić, prof. dr Dragan Bošković, doc. dr Kristina Stevanović, dr Marko Nedić, dr Milica Ćuković, msr Sanja Perić, doc. dr Jelena Marićević Balać, prof. dr Predrag Petrović, dr Milan Gromović, dr Svetlana Milašinović, prof. dr Jovan Delić, msr Rastko Lončar, msr Emilija Popović i msr Milena Kulić. Radovi svih učesnika Skupa biće objavljeni sledeće godine u zborniku Matice srpske.
Srpska avangardna književnost iznedrila je pisce koji su ostavili neizbrisiv trag u našoj kulturnoj baštini. Najistaknutiji među njima jeste Rastko Petrović, kako po autentičnom glasu u okvirima raznolikih žanrovskih književnih ostvarenja, tako i po zaokruženoj poetici, zasnovanoj pre svega na idejnoj doslednosti, a potom i na osobenostima koje i danas pobuđuju intrigantne dijaloge.
Uprkos tome, lik i delo Rastka Petrovića ne samo da nisu dobili zasluženo mesto u okviru društveno-istorijskih prilika u kojima je živeo i stvarao već su bili i neshvaćeni i smeštani u kontekst koji se nije ticao ni prirode njegove umetnosti ni prirode njegove ličnosti. Tome svedoče pojedini stavovi u tekstovima njegovih savremenika, a potom i činjenica da je monumentalno književno delo Dan šesti, objavljeno posthumno tek 1961. godine, dvanaest godina posle piščeve smrti. Sve prethodno rečeno umnogome se odrazilo na recepciju književnih dela Rastka Petrovića, ali njegov umetnički zamah ostao je isti – slobodan, snažan i neponovljiv.
Zbog svega toga je važno da govorimo o njegovom stvaralaštvu, da ga proučavamo, da ponovo objavljujemo njegove knjige, kao i da na sve druge načine učestvujemo u približavanju njegove književnosti današnjoj čitalačkoj publici. Održavanje ovog naučnog skupa jeste dragoceno upravo zato što predstavlja veliki doprinos svim tim nastojanjima.
Na ovom linku Matice srpske možete pronaći snimke svih izlaganja. Naš tekst o romanu Dan šesti nalazi se na ovom linku, tekst o novom izdanju putopisa Afrika pročitajte ovde.
