Nesavršena Eva, knjiga koja iz potpuno drugačije perspektve osvetljava priču o ženskoj autentičnosti, a čije su autorke prof. dr Tijana Mandić, klinički psiholog i psihoterapeut, i Svetlana Đokić, novinarka i književnica, predstavljena je beogradskoj publici u knjižari Vulkan.
O knjizi i njenom značaju govorila je Marija Radić, urednica izdanja i moderatorka večeri. Iz perspektive urednice srpske književnosti u Vulkan izdavaštvu, ona je istakla da se u moru slične literature ovog žanra Nesavršena Eva izdvojila pre svega po stručnom pristupu, odnosno stručnom aparatu koji nudi sveobuhvatan pregled i analizu ženske (ne)autentičnosti, a potom i po dragocenoj sintezi – od istorijskih i mitoloških priča, preko najznačajnijih psiholoških teorija, pa sve do savremenih fenomena digitalnog doba. Marija Radić je naglasila da se ova knjiga izdvojila i po tome što je napisana tako da bude bliska i razumljiva čitaocima, te je upravo zato možemo okarakterisati kao „knjigu-saputnika“ – onu koja ne nudi gotove recepte, savete i alate za samopomoć, već mapu za kretanje kroz sopstvene unutrašnje lavirinte. To nam ukazuje na još jednu njenu vrednost: kada dođemo do poslednje stranice, razumećemo bolje i sebe i žene koje nas okružuju.
U nastavku razgovora, svoja zapažanja o temama koje knjiga pokreće izneli su autorke knjige i gost Srđan Dragojević, čime je upotpunjen dijalog o psihološkim i društvenim aspektima koje je Marija Radić otvorila u svom uvodnom izlaganju.
Ona je istakla da naslov knjige nosi duboku poruku o autentičnosti: „Nesavršenost u ovoj knjizi nije predstavljena kao mana, već kao prostor autentične slobode. U svetu koji nam kroz filtere i algoritme naređuje uniformnost, najveći čin pobune postaje upravo hrabrost da se bude nesavršena i svoja.“
Kroz trinaest poglavlja knjige otvorene su teme narcističke kulture i krize identiteta. Akcenat je stavljen na to da istinsko razumevanje ovakvog štiva zahteva spremnost na promišljanje koje prevazilazi površne impresije. Postavljajući pitanja o validaciji koju Eva treba da traži unutar sebe, a ne u tuđim očima, Marija Radić sučelila je klasične psihološke teorije sa modernim izazovima veštačke inteligencije. Pored toga, pokrenula je seriju kompleksnih pitanja o „narcističkoj kulturi”, „kodu ženske duše” i krizi identiteta. Posebna pažnja posvećena je tome kako je ženski identitet kroz istoriju često bio definisan tuđim perspektivama i očekivanjima, na šta su same autorke ukazale u uvodnom delu knjige.
Potom su kroz dijalog o specifičnim arhetipovima navedenim u knjzi analizirani oni koji su često afirmisani u okviru našeg društva i kulture: od „Eve koja je po zanimanju supruga” do one koja je zarobljena u ulozi „večitog pratioca zavodnika”. Posebna pažnja posvećena je fenomenu „Evi za sve” i stanju difuzije identiteta u kojem savremena žena, u pokušaju da ispuni sve društvene uloge, dolazi do opasne tačke u kojoj „može sve, a oseća se kao da nije niko”.
Razmatrajući odnos između seksualne i spiritualne inteligencije, kao i uticaj veštačke inteligencije na današnju ženu, Marija Radić je otvorila pitanje očuvanja onog neuhvatljivog, suštinskog dela bića koji nijedan algoritam ne može da replicira. Ukazala je na to da u svetu koji kroz imperativ savršenstva teži da digitalizuje čak i najintimnije delove identiteta, povratak sopstvenoj telesnosti i duhovnosti predstavlja jedini autentični put ka integraciji ličnosti. Naglasivši da veštačka inteligencija može da generiše idealne proporcije, ali ne i dubinu unutrašnjeg proživljavanja, autorke knjige podsetile su nas na to da „kod ženske duše” ostaje poslednje utočište koje se opire unifikaciji, čime je još jednom podvučen značaj nesavršenosti kao jedinog preostalog prostora untarnje slobode.
Ovo književno veče zatvoreno je ključnim pitanjem koje prožima celu knjigu: da li Eva zaslužuje bolji svet ili svet zaslužuje bolju Evu? Posle ovog razgovora, zaključili smo da se odgovor krije u „četrnaestom poglavlju” – onom koje svaka čitateljka počinje da ispisuje sama nakon što sklopi korice ove knjige.
Poseban ton večeri dala je interakcija sa publikom, koja je otvorila još jedno značajno pitanje savremenog trenutka – pitanje ženske solidarnosti. Na pitanje iz publike o tome zašto je iskrena podrška među ženama danas postala retkost, autorke su ponudile otrežnjujući odgovor, ukazujući na duboko ukorenjene vaspitne obrasce. Tijana Mandić istakla je da nas društvo od najranijeg detinjstva, kroz suptilne i direktne poruke, uči kompetitivnosti umesto saradnji, stvarajući od drugih žena suparnice u borbi za validaciju, umesto saveznice.
Marija Radić je u tom kontekstu zaključila da je upravo nepristajanje na taj nametnuti kod takmičenja prvi korak ka istinskoj slobodi o kojoj se govori u knjizi. Solidarnost, kako je istaknuto, nije samo etičko pitanje, već čin svesnog otpora. Time knjiga Nesavršena Eva prerasta u svojevrsni manifest u kojem se ponovno okupljanje žena oko autentičnih vrednosti predstavlja kao prostor u kojem tuđi uspeh više nije pretnja, već inspiracija i pokazatelj da je moguće izaći iz ustaljenih klišea.
