Književno veče posvećeno jednom od najznačajnijih srpskih pesnika XX veka – Dušanu Vasiljevu – upriličeno je sinoć u knjižari Vulkan u Sremskoj ulici. Povod je novo izdanje izabranih pesama, koje nosi naslov čuvene pesme Čovek peva posle rata.
Ovom knjigom obeležena je stogodišnjica pesnikove smrti – Dušan Vasiljev je umro 27. marta 1924. godine. Uprkos tome što nije navršio ni 24. godinu, ostavio je iza sebe bogat i raznovrstan književni opus. Čitalačka publika konačno ima priliku da u jednoj knjizi pronađe širok izbor pesama Dušana Vasiljeva.
Knjiga je je objavljena u okviru edicije Tragovi. Na sinoćnoj promociji predstavili su je: Predrag Petrović, Jovan Delić, priređivač, i Marija Radić, urednik izdanja.
Dušan Vasiljev – pesnik koji nije zaboravljen
Na samom početku Marija Radić je govorila o povodu objavljivanja knjige Čovek peva posle rata: „Kako se 27. marta navršilo sto godina od smrti Dušana Vasiljeva, odlučili smo da taj datum obeležimo objavljivanjem njegove knjige pesama. Kada sam prikupila sva relevantna izdanja objavljena prethodnih godina, izdvojila sam dva kojima sam se vodila u uredničkom radu. Moj osnovni naum i ideja bili su da u ovoj knjizi obuhvatimo najširi pesnički opus Dušana Vasiljeva, samim tim i pesme koje predstavljaju njegova važna poetička uporišta. U zaostavštini Dušana Vasiljeva pronađene su tri sveske: jedna bez naslova, jedna sa naslovom Pesme i jedna sa naslovom Oblaci – za koju se pretpostavlja da ju je sam pesnik uobličio i pripremio za objavljivanje. Međutim, njegov životni usud bio je takav da on za života nije objavio nijednu knjigu”.
Ona je navela i da je ključno izdanje kojim se vodila u uredničkom radu Čovek peva posle rata ono je koje je 1982. priredio Jovan Delić, i koje je objavila sarajevska izdavačka kući Veselin Masleša. Zbirka Oblaci je prvi put objavljena u celosti upravo u toj knjizi: „Ovo beogradsko izdanje knjige Čovek peva posle rata priređeno je prema tom, s tim što je obogaćeno sa još dvadeset pesama i novim delom predgovora Jovana Delića”.
Jovan Delić je kazao da su Srbi u Prvom svetskom ratu ginuli pod dvema zastavama i da je Dušan Vasiljev bio među njima: „Avangardni pesnik sa antiratnim stavom, čovek nesreće. Ratno iskustvo je ključno za njega, ali ne smemo zaboraviti da iako se prevashodno pamti po ratnoj poeziji, njegovu poeziju odlikuju osetljivost, liričnost, mekoća – kao što je slučaj u poeziji Stevana Raičkovića. Veliki emotivni raspon i tematska raznovrsnost obeležili su stihove Dušana Vasiljeva”.
Naposletku, on je zaključio da je reč o beskrajno velikom daru koji nije imao kada da voluira.
Predrag Petrović je istakao da Dušan Vasiljev nije zaboravljen pesnik: „U okviru naše kulture i sredine, on ima tipičnu, ali istovremeno i pomalo neobičnu književno-istorijsku sudbinu. Naime, njegov obiman stvaralački opus sadrži oko trista pesama, dvadeset pripovedaka, drame i nacrt za roman”.
Govoreći o knjizi izabranih pesama Čovek peva posle rata, kazao je sledeće: „Ova knjiga je značajna upravo zato što nas vraća njegovoj mogućoj neobjavljenoj knjizi Oblaci. Pored toga, ona nam omogućava da uočimo važne kontinuitete u poeziji Dušana Vasiljeva, i uz to potvrđuje da je reč o prepoznatljivom opusu u okviru poezije XX veka”.
Predrag Petrović je ukazao i na to da je Dušan Vasiljev jedan od najizrazitijih eskpresionističkih pesnika u srpskoj književnost toga doba.
Ovo književno veče upotpunili su stihovi Dušana Vasiljeva, koje je kazivao glumac Đorđe Marković.
