Beogradska čitalačka publika imala je 14. marta jedinstvenu priliku da prisustvuje razgovoru o književnosti dvojice pisaca i kolega – Miodraga Majića i Lorensa Silve.
Institut Servantes u Beogradu ugostio je poznatog španskog pisca Lorensa Slivu, koji je posle dugogodišnje advokatske karijere odlučio da se potpuno posveti pisanju. To mu je donelo brojna priznanja i neke od najznačajnijih nagrada u Španiji. Na samom početku književne večeri on je otkrio da je Don Kihot Migela Servantesa ključna knjiga za formiranje njega kao strasnog čitaoca i ljubitelja književnosti. Kada je u školskim danima dobio zadatak da pročita samo nekoliko poglavlja ovog romana, on je to i učinio, ali je na letnjem raspustu nastavio da čita Don Kihota sve dok nije došao do poslednje stranice. Već tada se zaljubio u književnost.
Pisanje je prostor slobode
Lorenso Silva je prvu priču napisao u trinaestoj godini. Njegova majka je imala pisaću mašinu, koju on i dalje čuva u svom domu, i ona je i tu i sve njegove buduće priče revnosno prekucavala na toj pisaćoj mašini. Tako je svet pisanja u životu ovoga pisca postao gotovo ravnopravan sa stvarnim svetom, te ga do danas nije napustio.
Govoreći o pisanju, Lorenso Silva je kazao da je za njega pisanje prostor slobode u kojem ne postoje ni ograničenja ni zabrane. On smatra da je za pisca najvažnije da ume da se zagleda u sve što ga okružuje, da ume da osluškuje pojave, da sluša ljude, da se zapita zbog čega su određeni ljudi deo njegovog života – neverovatno je šta se sve otkriva kada je čovek zaista prisutan ovde i sada.
Miodrag Majić je sudija apelacionog suda u Beogradu, ali je pre nekoliko godina odlučio da napiše prvi roman Deca zla (Vulkan, 2018). Tome su prethodile kraće prozne forme koje je isprva objavljivao na svom portalu, a kasnije ih je objavio i u knjizi U ime naroda (Lyceum iuris, 2018). Kako je sinoć istakao, odvažio se da napiše krimi-roman zato što je primetio da na našim prostorima taj žanr nije zastupljen kao što je to slučaj u drugim evropskim i svetskim zemljama.
Kada je reč o samom činu pisanja, Miodrag Majić je otkrio da je želeo da studira književnost, ali je na tu odluku uticao njegov otac koji je smatrao da je bolje da se opredeli za neku drugu – „sigurniju” – profesiju. O tome je Miodrag Majić već govorio u našem intervjuu. Tako je danas najčitaniji autor u Srbiji upisao i završio studije prava, koje je zavoleo zato što se u potpunosti pronašao u toj sferi.
Pored toga što i Miodrag Majić i Lorenso Silva dolaze upravo iz te sfere, zanimljivo je to što su se u okviru pisanja obojica obreli u okvirima žanrovske književnosti.
U vezi sa tim Miodrag Majić zaključio je da mnogi pisci ne žele da se upuste u pisanje trilera samo zato što je on kod nas još uvek sinonim za ostvarenje koje nema književnoumetničku vrednost, odnosno zato što se ne svrstava u takozvanu visoku književnost. Sa druge strane, na našim prostorima ima pregršt stvarnosnog materijala koji se može transponovati u krimi-roman, pa samim tim imamo mnogo više razloga da se posvetimo ovom žanru nego ljudi iz uređenih zemalja u kojima se trileri (ipak) i pišu i čitaju.
Čitalačka publika ipak voli da čita trilere
Potvrdu da i naša čitalačka publika voli da čita trilere, Miodrag Majić pronašao je u činjenici da je njegov roman Deca zla doživeo šezdeseto izdanje: „Ovaj žanr mi dopušta da u priču utkam i teme o kojima ljudi ne žele da čitaju jer su ih se zasitili iz različitih razloga. Međutim, kroz likove i druge elemente priče, uspeo sam ne samo da zainteresujem čitaoce da se upoznaju sa žanrovskom književnošću već i da ne mogu da prestanu da čitaju knjigu dok ne dođu do poslednje stranice.”
Lorenso Silva je kazao da su njegovi junaci sasvim obični ljudi, jer upravo oni mogu da reše društvene probleme: „Dakle, ne trebaju nam superheroji, već ljudi na različitim pozicijama – oni koji su deo sistema i ne bore se protiv apsolutnog zla, već rešavaju slučaj po slučaj. To su oni koji to rade kao svakodnevni, običan posao i trude se da dođu do istine. Naše probleme treba da rešava celokupno društvo, kroz dobro uređene zakone i profesionalizam”.
Ovaj književni događaj realizovan je zahvaljujući Ambasadi Španije i Instituta Servantes u Beogradu. Mesta u Svečanoj sali bila su popunjena do poslednjeg, što svedoči o zainteresovanosti čitalačke publike. Razgovor je vodio Dejan Matić.
Naš intervju sa Miodragom Majićem možete pročitati ovde.
