Miloš Crnjanski je pisac koji je iza sebe ostavio beskrajni, plavi krug. I u njemu, zvezdu. Ta zvezda se nije ugasila ni četrdeset šest godina posle njegove smrti. Naprotiv, ona osvetljava mrak naše epohe.
Književni opus Miloša Crnjanskog jeste veliki i značajan kako u okvirima srpske, tako i u okvirima svetske književnosti. Uprkos tome, do nedavno nije bilo moguće pronaći nova izdanja njegovih dela u knjižarama. Bila sam neprijatno iznenađena kada sam obišla sve beogradske knjižare tražeći Seobe. U svakoj knjižari pronašla sam ili lektirsko izdanje u mekom povezu ili objedinjene Seobe u jednoj knjizi, odnosno u formatu nepraktičnom za čitanje.
Seobe su prvi put objavljene 1929. godine u izdavačkoj kući Gece Kona. Već tada su prepoznate kao jedno od najznačajnijih i najvećih dela srpske književnosti. I danas, skoro vek kasnije, nalaze se u samom vrhu naše književnosti. Upravo zbog toga jeste nedopustivo da budu zanemarene, odnosno da ne budu objavljene i u ovom veku onako kako je to zamislio sam Crnjanski – u jednoj knjizi. U okviru edicije Tragovi od sada možete pronaći i Seobe i Drugu knjigu Seoba – u standardnom formatu, tvrdom povezu i svedenoj estetici.
Seobe su roman o zvezdi u beskrajnom, plavom krugu. Seobe su roman o čoveku koji je u ratu ostavio ženu i o ženi koja je tog čoveka čekala. Seobe su roman o ljubavi i roman o preljubi. Seobe su roman o nacionu što je ginuo po tuđoj volji i za tuđ račun. Seobe su roman o uzaludnosti ratovanja. Seobe su roman o sudbini pojedinca koji je verovao da postoji lepša i svetlija budućnost od one koja se nazirala u pomeranjima sadašnjosti. Seobe su roman o neusaglašenosti želje i cilja. Seobe su roman o otuđenju. Seobe su roman o večitoj želji da se ode daleko, jer su daljine uvek bezgranični prostori nade. Seobe su roman o žudnji da se ispuni praznina. Seobe su roman o beskrajnom, plavom krugu. U tom krugu, i danas treperi ona ista zvezda.
Druga knjiga Seoba objavljena je 1962. godine. Dakle, 2022. godine navršava se tačno šezdeset godina od njenog prvog objavljivanja. Kako je Miloš Crnjanski svoju sumatraističku filozofiju zasnovao na ideji da je „sve na svetu u vezi i da se ništa ne gubi“, možemo da zaključimo da projavljivanje te ideje u ovom veku potvrđuje postojanje nevidljivih zakona duha, ali i snagu piščeve umetničke vizije.
U središtu ovog romana nalazi se priča o seobi Srba iz Austrije u Rusiju. Miloš Crnjanski je tu priču ispričao prikazujući život četvorice braće Isakoviča, ali je pri tome osvetlio portrete raznolikih likova i slika koje su obeležile srpsku i svetsku istoriju. Njegovo umeće pripovedanja otkriva se na svakoj stranici Druge knjige Seoba – kako u intimnom lirskom tonu, koji je odraz njegovog dara i autentičnosti, tako i kroz višeslojnost i sveobuhvatnost njegovog romanesknog sveta.
U tom svetu sudbina naroda odrediće sudbinu pojedinca, pa tako i Pavla Isakoviča, junaka koji je u svim svojim lutalaštvima nazirao na horizontu titravu svetlost daleke zemlje Rusije, simbola lepšeg sveta i utehe. Naposletku, tu svetlost zasenilo je plavetnilo kubeta njegove pokojne žene: „Za Pavla to kube bilo je znak, izdaleka, da ima nešto neprolazno u ljubavi. To se ne može odseliti“.
Objavljivanje Seoba i Druge knjige Seoba u novom ruhu jeste jedan od najlepših načina da još jednom osvetlimo lik i stvaralaštvo Miloša Crnjanskog, pisca koji zauzima središnje mesto na pozornici srpske književnosti.
