Mace topola poleću s ciljem
da od svoje privremenosti
načine spektakl poput desanta
padobranskih jedinica.
Njihovo golicanje u nozdrvama
pomešano je sa oštrim mirisom
dima koji ostaje u ravnici
iza umornog teretnog voza.
Mora da je prošlo
nekoliko decenija od tog dana,
ležao sam pored reke,
nesumnjivo mlad,
s viškom ambicija
zagledan u daljinu.
Trebalo je da ostanem na tom mestu,
u ribarskoj kućici ispred koje
su se sušile mreže.
Od života sklonog preterivanju
da uzmem samo strpljivost
i pribor za pecanje.
Jer ako je svrha postojanja
učenje duše da ne bude ulovljena
kao kočoperna štuka ili mrena,
bio bih okružen primerima izbavljenja
tu gde topole prkose letnjim munjama,
neponižene pod bičevima vetra.
~
Trebalo je da ostanem jeste pesma koju je Tomislav Marinković uvrstio u poslednju za života objavljenu knjigu Šta o nama misle anđeli (Arhipelag, 2024), ovenčanu Zmajevom nagradom, Nagradom Stevan Raičković i Drainčevom nagradom.
Krajem prošle godine objavljen je i izbor pesama Tomislava Marinkovića, pod naslovom Kroz odškrinuti prozor, u kojem ćete pronaći i ovu pesmu. Reč je o izboru pesama objavljenom u okviru Nagrade Stevan Raičković, u suizdavaštvu kučevske Biblioteke Stevan Raičković i Srpske književne zadruge.
Izbor pesama napravila je Marija Radić, koja je tim povodom gostovala u emisiji Gutenbergov odgovor na Radio Beogradu 2.
Kako je 8. februar datum pesnikovog rođenja, ovog meseca se još jednom sećamo njegovih stihova.
