Mikelanđelo Pistoleto, jedan od najistaknutijih savremenih italijanskih stvaralaca, priredio je izložbu Preventivni mir u beogradskom Muzeju savremene umetnosti. Mikelanđelo Pistoleto u prethodnih nekoliko decenija predstavio je svoje stvaralaštvo širom sveta, stekao je neka od najuglednijih priznanja i nagrada, te s pravom možemo reći i da zauzima jedno od vodećih mesta u okviru evropske savremene umetnosti. Zlatni lav za životno delo na Bijenalu u Veneciji dodeljen mu je 2003. godine, a 2013. održao je samostalnu izložbu u pariskom Luvru.
Preventivni mir
Naziv izložbe – Preventivni mir – pobudiće u svakome od nas različite asocijacije, ali današnje društveno-političke prilike predodrediće da svi mi, pre svega, pomislimo na ratove našeg doba, koji ne jenjavaju.
Sintagma preventivni mir jeste kovanica koju je osmislio sam Mikelanđelo Pistoleto, suprotstavljajući je vojno-strateškom terminu preventivni rat. Istražujući vojnu terminologiju, pronašli smo samo izraz preventivni udar (engl. preemptive strike), te pretpostavljamo da je upravo to izvorni termin. On je definisan kao sukob, u kojem strana koja ga je pokrenula nastoji da zaštiti isključivo svoje interese. Otuda preventivni mir podrazumeva ideju da se ljudi ujedine u očuvanju humanih vrednosti. Celokupna izložba otkriva upravo tu umetnikovu ideju – svet nije jednoobrazan, on se zasniva na različitostima, te je dualitet osnovni princip na kojem svet počiva, i ljudi bi trebalo da uvažavaju i neguju takvu ustrojenost sveta. To je i moguće i neophodno – voleti razlike – poručuje Mikelanđelo Pistolelo.
U okviru izložbe Preventivni mir beogradska publika imala je priliku da vidi neka od najznačajnijih ostvarenja njegovog opusa – ona koja su obeležila višedecenijski umetnički put: Slike ogledala, Venera od krpa, Minus objekti, Voleti razlike – umetnički pokret za međumediteransku politiku, Treći raj i druge skulpture i instalacije, fotografije, video-zapise.
Mikelanđelo Pistoleto: Ko sam ja?
Mikelanđelo Pistoleto rođen je 1933. godine u Bjeli, gradu u Severnoj Italiji. Još kao mladić radio je u očevoj radionici za restauraciju, zakoračivši tako u svet koji je možda i predodredio njegovu budućnost – već sa dvadeset sedam godina našao se pred monohromnim platnima, sa kičicom u ruci. Slikao je autoportrete i figurativne radove. To je važan trenutak zato što je tada uvideo da glačanjem monohromnih površina nastaju reflektujuće površine, koje imaju efekat ogledala. Od tada do danas ogledala zauzimaju središnje mesto u njegovom stvaralaštvu.
I sam umetnik kazao je u jednom od intervjua da su ga opsedala razmišljanja o tome kako naslikati sebe onakvog kakav uistinu jeste. Ko sam ja? – jedno je od ključnih identitetskih pitanja na koja je Mikelanđelo Pistoleto pokušao da odgovori. Praveći ogledalo od platna napravio je umetničko delo od ogledala, i tako je uspeo da premosti jaz između sveobuhvatnosti ogledala i ograničenja slikanja samoga sebe.
Jedan deo izložbe Preventivni mir posvećen je upravo ovoj temi. Potraga za identitetom oličena je u sledećoj ideji: posetioci izložbe vide sopstveni odraz u umetnikovom autoportretu – tako postaju deo tog ostvarenja, ali tako nastaje i njihov autoportret. Dakle, u svakom susretu sa umetnikovim autoportretom nastaje novo umetničko delo, novi autoportret/i. Time je Mikelanđelo Pistoleto uspeo da ostvari i efekat umnožavanja/deljenja sa ostalima. „Koncept društva potekao je iz ogledala/slike, tako što smo svi u mom delu – ili samo posmatramo društvo ili u njemu delujemo. Morao sam početi da delam u društvu da bih stvorio nešto što se u ogledalu može videti kao projekat budućnosti“, kazao je u intervjuu za Art zonu.
Još od najranijih početaka, Mikelanđelo Pistoleto pripada grupi angažovanih umetnika. Iako umetnost podrazumeva određenu vrstu anagažovanosti već svojim nastankom, odnosno postojanjem, određeni pojedinci se ne libe da svoje umetničko delanje u celosti posvete važnim pitanjima, ne samo egzistencijalističko-filozofskim, kojima su se bavili i stvaraoci pre njih, već i pitanjima koja se tiču sadašnjeg trenutka. Mikelađelo Pistoleto je jedan od njih.
Krajem šezedesetih godina pokrenuo je u Italiji avangardnu umetničku grupu Arte povera (siromašna umetnost), čiji je cilj bio pobuna protiv novonastale posleratne tehnološke ekspanzije, kao i društvene nejednakosti. Pobornici „siromašne umetnosti” zalagali su se za korišćenje ručnog rada i prirodnih materijala. To je ujedno bio i način da se bore protiv potrošačkog društva. Kada se osvrnemo na našu stvarnost, stičemo utisak da ta borba i dalje traje, ali da je sve više onih koji se nalaze na pogrešnoj strani.
Jedno od najpoznatijih ostvarenja Mikelanđela Pistoleta jeste Venera od krpa (Venera degli Stracci). Zanimljivo je to što on za svaku izložbu pravi novu Veneru od krpa, pa se tako i njene dimenzije menjaju – u skladu sa prostorom u kojima je izložena.
Venera od krpa nastala je prema betonskom odlivku statue Venera sa jabukom, delu neoklasičnog vajara Bertela Torvaldsena, koji je bio inspirisan Praksitelovom Afroditom Knidskom iz 360. godine pre nove ere. Reč je o prvom ženskom aktu u grčkoj umetnosti, koji je izgubljen, te je poznat zahvaljujući kopijama nastalim u potonjim godinama.
Venera od krpa nastala je 1967. godine tako što je Mikelanđelo Pistoleto kupio odlivak od prodavaca baštenskih statua i kada ga je doneo u svoj atelje, stavio ga je na hrpu odbačenih krpa, koje je koristio za čišćenje površina Slika ogledala. S obzirom na to da je nastala u godini osnivanja pokreta Art povera, ona je postala njegov zaštitni znak. Venera od krpa predstavlja sukob modernog i tradicionalnog, klasičnog i savremenog, uzvišenog i banalnog… Dakle, u ovoj umetničkoj instalaciji oličena je umetnikova ideja o suprotstavljanju različitih elemenata, s tim što on smatra da ne treba odbaciti ni staro, ni novo, već treba pronaći središnju nit između ta dva.
Različite verzije Venere od krpa nalaze se širom sveta, pa tako i u Napulju, u kojem je 2023. godine jedna od njih postavljena na centralnom gradskom trgu, ali je ubrzo zatim spaljena od strane vandala. Građani Napulja su skupili novac, jer su želeli da tako podrže nastanak nove Venere od krpa, ali ih je umetnik preduhitrio poklonivši im novu, te su prikupljeni novac uplatili u dobrotvorne svrhe.
Voleti razlike
Veliki sto od ogledala u obliku mediteranskog basena okružen je stolicama sa nekim od etničkih simbola svake od zemalja koje izlaze na Sredozemno more.
Na Bijenalu u Veneciji 2003. godine, Mikelanđelo Pistoleto, predstavivši prvi put ovaj rad, nagrađen je Zlatnim lavom za životno delo. Za ovim stolom, u Veneciji i kasnije, na brojnim drugim mestima širom sveta gde je rad bio predstavljen, odvijale su se mnoge aktivnosti ali i promene. Za izložbu u Beogradu Sredozemnom moru umetnik pridružuje i Crno more, pod okriljem slogana Voleti razlike, ispisanog neonom na dvadeset jednom različitom jeziku: srpskom, italijanskom, engleskom, nemačkom, španskom, francuskom, kineskom, japanskom, hrvatskom, arapskom, kreolskom, grčkom, hebrejskom, filipinskom, poljskom, portugalskom, rumunskom, ruskom, turskom, vijetnamskom i volofskom (ovaj deo teksta preuzet je iz teksta Muzeja savremene umetnosti u Beogradu).
Utisci
Moj utisak posle susreta sa ostvarenjima Mikelanđela Pistoleta bio je ambivalentan. Neka od njih su pokrenula u meni pitanja i teme o kojima sam i sama razmišljala, dok su me neka ostavila potpuno ravnodušnom, ali to se vrlo često dešava u susretu tradicionalista sa savremenom umetnošću. Međutim, ono što je neosporno jeste da je reč o umetniku koji je skoro ceo jedan vek dosledan u svom umetničkom delanju. Pored toga, on i danas saučestvuje u vremenu u kojem živi, iako mnogi pognutih glava posmatraju sve ono što se dešava, ni ne pomišljajući da urade išta što bi ovaj svet učinilo boljim, humanijim, lepšim.
Svaki delić umetničkog svet ovog italijanskog stvaraoca osmišljen je pažljivo i usklađen je sa ostalim delovima. Zbog toga stičemo utisak da je uspeo da stvori svoj umetnički univerzum i da se time približio ideji koja ga je opsedala – o ukidanju razlika između života i umetnosti: „Umetnost nije opipljiva, nisu ni ideje opipljive, ali one menjaju naš život tako što mi svojom maštom stvaramo umetničke svetove – nove univerzume – koji takođe nisu opipljivi, ali su sasvim ravnopravni sa prirodnim univerzumom”, rekao je u intervjuu za Art zonu.
Naposletku, reč o je mislećem čoveku, auteničnom upravo u hrabrosti da se zagleda u fenomene našeg doba i podeli sa nama svoj stav o njima. Govoreći o današnjoj tehnološkoj ekspanziji i razvitku veštačke inteligencije, kazao je sledeće: „Mi fizički umiremo, ali naš zajednički mozak opstaje. To pruža mogućnost da se preživi u veštačkom svetu. To je sjajno. Sada znamo da povezujući naše umove možemo stvoriti budućnost u kojoj bi ljudska bića bila harmonično povezana”.
Delo Velika sfera od novina pripada seriji radova Minus objekti, nastalih u periodu od 1965. do 1967. godine. Međutim, s godinama je nastalo više ovakvih dela, zato što je umetnik pravio nove Velike sfere od novina u zemljama u kojima je priređivao izložbe, pa je tako i ova izložena u beogradskom muzeju nastala za potrebe izložbe. Napravljena je od listova naših aktuelnih novina, njen prečnik ima skoro tri metra.
Sve navedeno u ovom tekstu jeste razlog da vas pozovemo da posetite izložbu Preventivni mir. Kustoskinja izložbe je direktorka Muzeja savremene umetnosti Marijana Kolarić, a asistentkinja Kristina Armuš.
Ljubitelji umetnosti imali su priliku da posete ovu izložbu od 10. maja do 10. septembra 2024. godine, s tim što je njeno trajanje produženo do 16. septembra.
