Sinoć je u knjižari Vulkan u Sremskoj ulici predstavljena knjiga Istraga o neprilagođenima Dušana Miklje. Pored pisca, o knjizi su govorili Nataša Anđelković, književna kritičarka i Čedomir Čupić, politikolog i profesor Fakulteta političkih nauka. Sa njima je razgovarala Marija Radić, urednica srpske književnosti.
Marija Radić je na samom početku istakla da je Istraga o neprilagođenima četvrta knjiga Dušana Miklje u okviru Vulkanove domaće produkcije. „Uložili smo mnogo rada, truda i posvećenosti u ovu knjigu. Reč je o hronici našeg doba, u kojoj Dušan Miklja pripoveda o događajima koji su obeležili godine od njegovog najranijeg detinjstva do danas. Tako se tačka pripovedanja premešta sa subjektivnog, intimnog pripovedačevog sveta na spoljašnji svet, koji je pomeren, iščašen, te pripovedač u njemu zapaža fenomene i paradoske koje potom razmatra, odnosno – istražuje”, rekla je Marija Radić.
Neprilagođenost je nepristajanje da se poistovetimo sa „čovekom-masom”.
Dušan Miklja je otkrio da mu za pisanje ove knjige nije bilo potrebno mnogo vremena, ali da je njen nastanak trajao decenijama – teme su se taložile u njegovoj svesti i sve one tiču se neprilagođenih i njihove pozicije u svetu. On je ukazao i na to da je ovo knjiga i o neprilagođenima i prilagođenima, ali da će svaki čitalac postati saučesnik u istrazi zato što će piščevim iskustvima pridružiti sopstvena iskustva, utiske i zapažanja o vremenu u kojem živimo. „Za mene je ova knjiga odbrana glasa moje savesti, ali i savesti svih drugih ljudi koji ne nepristaju na neslobodu. Milton je to ovako rekao: Izborio sam se za slobodu da slobodno branim glas svoje savesti”.
Nataša Anđelković je pre dve decenije imala priliku da uređuje knjige Dušana Miklje, te je upoznata sa njegovom poetikom i kao saradnik i, kasnije – sve do danas, kao čitalac. Ona je istakla da se u književnom stvaralaštvu Dušana Miklje uočava poetička doslednost. Govoreći o knjizi Istraga o neprilagođenima, kazala je da bi se ona žanrovski mogla odrediti i kao roman i kao esejističko, odnosno istorijsko-političko, štivo. „Koloplet istorijskih sekvenci, enciklopedijsko bogatstvo i događaja i ličnosti, verdostojni životni isečci koji se mogu čitati kao pripovedni minjoni” – samo su neke od karakteristika koje je navela.
Čedomir Čupić je u nadahnutoj i iscrpnoj analazi odredio knjigu Dušana Miklje kao istragu o ljudskosti i neljudskosti, odnosno o čovečnosti i nečovečnosti. On je u njoj uočio antropološke, sociološke, kulturološke i filozofske slojeve. „Ni knjige manjeg obima, ni veće drame u njoj”, rekao je Čedomir Čupić. Istakao je i njenu jezičku i stilsku raskošnost, uporedivši je u tom kontekstu sa rečima velikog Ničea: „to je jasnoća koja vređa”. „Dušan Miklja je skenerski prikazao život prilagođenih i život neprilagođenih. Iako je pojam neprilagođeni višeznačan i kompleksan, i mogli bismo o njemu govoriti iz različitih perspektiva, u najužem smislu on označava nepokorne prema svemu što narušava ljudskost.” Na samom kraju izlaganja, Čedomir Čupić je zaključio da je doslednost uvek vezana za univerzalne vrednosti, i da je stoga ova knjiga, pre i posle svega, kritika neljudskosti.
Dušan Miklja je otkrio publici da je završio pisanje nove knjige, za koju se nada da će ugledati svetlost dana sledećeg proleća.
Naš intervju sa Dušanom Mikljom možete pročitati ovde.
