DOLINA SPOMENIKA
Ditoma je uplašeno rekla: sada bih se najradije šalila,
humor je tako lep, lebdi nad pojavama bez ikakve težnje!
Robert Muzil, Čovek bez svojstava
Mogu do jutra opisivati moju Dolinu Spomenika,
mermer i led na usni, uvlačenje
ledenog sutona u predeo srca i uspomene,
kako bi to rekli pesnici. Dodijalo je da lažem.
Anđelčiće više i ne pitam za zemaljske
poslove i zdravlje, na hoverima
tutnje u statistiku i periferno pamćenje,
smešnije od izliva vikend
ljubavi u polovnom automobilu,
gimnazijskom dvorištu i motelima ukopanim
u dekorativna zelenila. Sve manje
spavam i sve više ličim na oca
u njegovim četrdesetim, ne znam
zašto dokazivati kako veština
prebiva u zaboravu, mir
u ćutnji, ni kome. Do jutra mogu brojati
razuđena povesma na svodu, vikati:
skloništa, skloništa –
kada u vunastoj belini spazim procep,
suznih očiju prateći kako po preciznoj
prognostici teče poslednji interstelarni
„turnir grbavaca, književnost“.
Dušu i revolvere glancam uglavnom
redovno,uvlačeći lišce u grimasu
ili osmeh, sto metara od kuće, na livadi
čekajući da se iz tmine u moj pogled
repatica spusti nametljivo,
naglo kao istorija na mali narod.
OSLONAC
Nigde labudova u ledu,
čipksatih pokrova
po nepomičnim jezerima,
prideva sa opravdanom upotrebom –
samo ovaj auto-otpad
iza kuće preostao
iz bivšeg života
i boljih vremena.
Treba pažljivo rasklopiti školjku,
pustiti da ulje oteče,
izbiti šraf, prekinuti sklopku,
spasiti tek neki upotrebljiv deo,
kružnim pokretima iseći ostatak
i nametljivi višak –
gume, plastiku, foliju, platna
predati vatri.
Kako dostojanstveno gori
nekadašnji ponos auto-industrije,
podiže se preko sprženog lišća
kajsija i breskvi,
u crnim stubovima
na koje se oslanja nebo,
onako kako se tih i uredan život
povija ka prikladnoj pesmi,
sav iskrivljen, nagnut
ka osloncu koji ne postoji.
BUĐENJE
Svega je sada u izobilju:
svetlosti u prozorima,
latica u ružičnjaku:
tako počinje buđenje.
Nisi hroničar.
Na kraju sokaka
ne čeka te mit
ili zagonetka, već stado
što lenjo promiče poljem
i spušta se
kroz srčani mišić.
Još malo pa će se zanjihati
klatno u zvoniku,
u toplim stajama
pospani heruvimi
dovršiće svoje razgovore.
Razlistaj se:
kao plod košticu –
izbaci u pastoralu
uspomenu, mlaku krv, san.
Biografija
