Zmajeva nagrada Matice srpske jeste jedna od malobrojnih knjiiževnih nagrada koja se i dalje dodeljuje po najvišim književnoumetničkim kriterijumima. Ove godine njome je ovenčana knjiga pesama Miodraga Raičevića O stvarima koje je Homer propustio (Gramatik, 2022).
Skoro dva veka postojanja Matice srpske
Matica srpska obeležila je 197 godina postojanja svečanom sednicom, koju je otvorio prof. dr Srđan Šljukić, Matičin predsednik. On se osvrnuo na prošlogodišnju izdavačku produkciju i istakao je da je pored Letopisa, objavljeno dvadeset osam knjiga, a uz to su upriličene svečanosti posvećene jubilejima naših velikana – Vasku Popi, Borislavu Mihajloviću Mihizu, Jakovu Ignjatoviću, Dejanu Medakoviću, Dušanu Radoviću.
Potom se prisutnima obratio dr Igor Borozan, redovni profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji je održao tradicionalnu svečanu besedu. Ovoga puta ona je bila posvećena dvestogodišnjici rođenja kneza Mihajla Obrenovića (1823–1868).
Posle besede dodeljena je Zmajeva nagrada. Matičin žiri – profesor Jovan Delić, književni kritičar Želidrag Nikčević i pesnici Ivan Negrišorac, Selimir Radulović i Đorđo Sladoje – ocenio je da je „u pitanju neobičan, redak, predragocen spoj onoga što je najgušća melanholija, osećanje prolaznosti, uspomena, s jedne strane, i neverovatan humor koji istovremeno tu melanholiju prati iz pesme u pesmu”.
Čovek u životu stalno nešto čeka
Na kraju se prisutnima obratio i nagrađeni pesnik. On je još jednom ukazao na značaj stvaralaštva Jovana Jovanovića Zmaja i tim povodom spomenuo je i Nikolu Teslu: „Ono što me je naročito oduševljavalo, bio je odnos Nikole Tesle prema Zmaju. Dva velika Srbina su se prepoznala. Tesla ga je smatrao najvećim srpskim pesnikom. Godine 1897, dva velikana srela su se u Beogradu. Zmaj je napisao stihove u čast Teslinog dolaska, koji su Teslu do te mere ganuli da je počeo da plače, i tom prilikom je poljubio pesnikovu ruku. Kad se vratio u Ameriku, Tesla je preveo nekoliko Zmajevih pesama, i to su bili prvi prevodi nekog srpskog pesnika u Americi”.
O knjizi pesama O stvarima koje je Homer propustio Miodrag Raičević kazao je sledeće:
„Pesme u ovoj knjizi jesu snimci mog minulog života, nekih mojih današnjih interesovanja. Sve su to senzacije s kojima sam rastao i razvijao se. Bio sam dete svoga vremena. Na kraju ovog mog Homera nalaze se pesme koje sam, grešan, posvetio majci. U majčinom srcu nalazi se koren poezije, toga bi čovek morao da bude stalno svestan. Često ni ne vidimo da to veliko srce kao oreol svetli iznad njihovih glava. Nažalost, čovek to, neretko, kasno shvati. Za razliku od majčinog srca koje sve na vreme shvati – i prašta, prašta, prašta…
Nikad sebi neću oprostiti što majci nisam ljubio ruku kad god bih se bilo otkuda vraćao. Nekad je to bio običaj, danas je redak. Čovek nikako da shvati šta taj poljubac izaziva u majčinom srcu, i da to što izazove u majčinom srcu njemu je namenjeno. Kad mi je majka umrla, zaridao sam kako sam odavno želeo. Uloga očiju nije da gledaju nego da plaču, kaže Sioran. Čovek u životu stalno nešto čeka – prođe mu život u čekanju. A kad stigne to što je čekao – smrzne se, jer shvati da to nije ono čemu se nadao. Shvati da je to što je došlo – došlo po njega”.
Zbirka pesama O stvarima koje Homer propustio predstavljena je čitalačkoj publici krajem prošle godine u Narodnoj biblioteci Srbije. Na našem sajtu možete pročitati pesmu O kraju svega lepog, koju smo objavili u rubrici Pesma sedmice.
