Slatki Beograd – vodič kroz istoriju slatkiša u modernom Beogradu jeste knjiga koja je nastajala skoro celu deceniju – napisao je u njenom pogovoru autor Jovo Anđić. Ona je konačno ugledala svetlost dana pod okriljem Vulkan izdavaštva.
Slatki Beograd – prvo predstavljanje knjige pred brojnom publikom
Prepuna knjižara Vulkan u Sremskoj ulici i čitaoci koji su strpljivo stajali do kraja književne večeri uverili su nas u to da uprkos društvenim prilikama u kojima živimo postoji zainteresovanost za kulturu i književnost.
Slatki Beograd – vodič kroz istoriju slatkiša u modernom Beogradu jeste knjiga u kojoj pored istoriografskog sloja, kojim su obuhvaćeni najznačajniji događaji koji su obeležili našu društveno-političku prošlost, postoje brojni faktografski i dokumentaristički podaci, kao i fotografije iz muzeja, ali i iz ličnih arhiva porodica poslastičara spomenutih u knjizi. Marija Radić, urednica srpske književnosti u Vulkan izdavaštvu, kazala je da ova knjiga predstavlja najlepši omaž Beogradu i njegovom slatkom licu, čije su se crte s vremenom menjale, ali se nikada nisu sasvim izgubile: „Slatki Beograd je i sentimentalna mapa našeg grada, koja će čitaoce odvesti do poznatih mirisa i ukusa svih onih ulica i delova grada, zapamćenih po poslastičarnicama velikih majstora”.
Marija Radić je podelila sa publikom utiske o tome kako je izgledao put od prispelog rukopisa do objavljivanja knjige, ističući da kapitalna izdanja poput ovog iziskuju posvećenost, ali i brojne resurse koji se tiču tehničkog uređivanja i opreme knjige. Ona je istakla i entuzijazam samoga autora, koji je godinama čitao, istraživao i prikupljao građu, potom ju je sortirao i oblikovao.
Autor Jovo Anđić istakao je da je njegova prvobitna namera bila da prikaže sudbine ljudi koji su doneli u Beograd svoje kulinarsko umeće, kao i da je želeo da ispriča priče ne samo o poslasticama već i o istoriji Beograda, o poslastičarima i njihovim radionicama, ali i o poslasticama na trpezama naših sugrađana. „Naslov knjige je bio drugačiji na samom početku – knjiga je zamišljena kao Kratki vodič kroz Beograd, ali zapravo sam imao toliko građe i toliko već napisanih strana da smo se Marija i ja usaglasili oko toga da izmenimo naslov”.
„Kada od davne prošlosti više ništa ne preostane, kada se ljudi upokoje, a stvari razdrobe i rasprše, ipak, na slabašan ali životvorniji način, mirisi i ukusi stvari zadugo ostaju uvreženi kao duhovi, čekajući svoj trenutak, spremni da nas podsećaju”, napisao je Marsel Prust u svojoj knjizi U potrazi za izgubljenim vremenom.
Slatki Beograd je ilustrovan od prve do poslednje stranice. O tome je Jovo Anđić kazao sledeće: „Fotografije su imale ključnu ulogu, pa smo zahvaljujući institucijama uspeli da obezbedimo potrebne materijale, iako za deo građe nismo imali domaću fotodokumentaciju, pa je pribavljena iz stranih izvora”. Na samom kraju, on je zaključio da je proces stvaranja bio uzbudljiv, poput svakog istraživačkog rada, ali i zahtevan jer je primarno bilo izabrati ono što je najznačajnije.
Na kraju večeri, publika je imala priliku da proba jednu od najstarijih beogradskih torti –Kalemegdan šnit – koju su napravili poslastičari čuvene beogradske poslastičarnice Zlata. Ona se nekada nalazila u ulici Kralja Milana, a danas je možete pronaći na adresi Maksima Gorkog 87. Ovo veče ulepšali su i članovi hora Beogradski madrigalisti, koji su otpevali čuvenu Serenadu Beogradu.
O KNJIZI
Pred vama je svojevrsni vodič koji obuhvata period od začetka modernog Beograda do naših dana. Kako je sam autor naveo u predgovoru ove knjige, čitaoci imaju priliku da se uvere u to na koji način hrana i odnos prema njoj, kao deo kulture i tradicije, oslikavaju stanje u društvu, ali i kako odnos prema slatkišima na poseban način odražava socijalne i društvene prilike. Od prve do poslednje stranice ove knjige Jovo Anđić nastoji da odgovori na pitanje može li se kroz istoriju slatkiša oslikati susret Istoka i Zapada, osavremenjivanje Beograda i njegovo prerastanje iz orijentalne varoši u modernu evropsku prestonicu.
Postoje knjige koje nas sasvim uvuku u svoj svet. Ovo je jedna od tih. Zato se nemojte iznenaditi kada budete čuli uzvike sladoledžija, salebdžija i bozadžija, kada pred vašim očima iskrsnu beogradske ulice i prodavci koji su na kolicima izložili fišeke bombona, alvu, ušećereno voće na štapićima… čak i ukoliko im odolite, već u sledećoj ulici osetićete mirise vanile, cimeta, čokolade, koji će vas odvesti do izloga poslastičarnica u kojima se služe kolači i torte najlepših ukusa. Neke od njih i danas zaslađuju ljubitelje slatkiša.
Ovo slatko putovanje započeo je Jovo Anđić, istražujući i prikupljajući građu u arhivima i bibliotekama, a potom je to putovanje nastavio ocrtavajući sva slatka beogradska kretanja kroz šest poglavlja: od rađanja modernog Beograda, spravljanja slatkiša, preko beogradskih trpeza, poslastičara koji su zaslađivali Beograđane, trpeza srpskih vladara, pa sve do recepata nekih od najznačajnijih beogradskih slatkiša. Na vama je, dragi čitaoci, da to slatko putovanje zaokružite.
VIŠE O OBJAVLJIVANJU OVE KNJIGE PROČITAJTE OVDE
PREDSTAVLJANJE KNJIGE NA RADIO BEOGRADU 2 POSLUŠAJTE OVDE
