Svaki susret sa njegovom književnošću bio je praznik za sve nas koji volimo da čitamo, ali i svaki susret i razgovor sa njim pamtiću po duševnoj osetljivosti, gotovo iščezloj osobini današnjeg čoveka.
Mnogo toga što je Goran Petrović napisao i rekao odjeknulo je snažno, i potom se taj odjek njegovog glasa ukotvio duboko u nama – kao reč-sidro. Te reči-sidra jesu miljokazi – kuda da krenemo, gde da zastanemo, u koje istine da se zagledamo. Jednu od takvih istina izrekao je i na književnom susretu na Kosančićevom vencu u aprilu 2021. godine: „Putovanje brodom slično je pisanju, gledano izbliza i izdaleka”.
Iako njegov odlazak danas donosi saznanje da smo ostali bez poslednje blistave književne nade, i iako mi, njegovi čitaoci, ostajemo na pučini, sa durbinom u rukama, čekajući da još jednom brod uplovi u luku… nagovešteni roman delta biće taj ponovni susret. I svako to čitanje jeste potvrda njegovog uverenja da je susret sa knjigom dokaz da se život obnavlja kroz književnost.
~
Postoje tri vrste čitalaca, razvrstava stara cepidlaka Gete. Prva, koja uživa ne prosuđujući. Treća, koja prosuđuje ne uživajući. I srednja, koja prosuđuje uživajući i uživa prosuđujući, ona vrsta koja zapravo iznova stvara umetničko delo.Goran Petrović, Sitničarnica „Kod srećne ruke”
