Svetski dan knjige u Kataloniji
Tradicija obeležavanja Dana knjige traje ceo jedan vek – ovaj dan ljubitelja književnosti prvi put obeležen je u Kataloniji 7. oktobra 1923. godine, na dan rođenja Migela de Servantesa. Nekoliko meseci kasnije, pisac i tadašnji urednik Vinsent Klavel Andres predložio je Zvaničnoj komori knjižara i izdavača Barselone da se ovaj datum proglasi Španskim danom knjige. Njegova ideja je prihvaćena, ali odlučeno je da datum bude preinačen sa 7. oktobra na 23. april, jer se u Kataloniji tada proslavlja jedan od najznačajnijih španskih praznika, Sveti Đorđe iliti Dijada de Sant Hordi. Zanimljivo je to što ovaj praznik postoji i u našoj tradiciji, s tim što se obeležava 6. maja, kao Đurđevdan.
U srednjem veku je u Španiji postojao običaj da svakog 23. aprila plemići poklanjaju devojkama ruže, a kasnije je taj ritual dobio još lepši oblik – muškarci su poklanjali ženama cveće, a žene muškarcima knjige. Tog dana su svi knjižari otvarali ulične tezge na kojima su prodavali knjige po pristupačnijim cenama. Tako se Dan knjige pretvorio u pravu svetkovinu.
Mnogo kasnije, tek 1995. godine, UNESCO je na Generalnoj konferenciji u Parizu doneo odluku da se Svetski dan knjige i autorskih prava obeležava 23. aprila. Danas se ovaj dan slavi u više od sto zemalja širom sveta. Pomenuti datum ima višestruku simboliku: 23. aprila preminuli su Migel de Servantes i Viljem Šekspir (po novom kalendaru), a rođen je Vladimir Nabokov.
Svetski dan knjige u našem gradu
I u glavnom gradu naše zemlje upriličeni su brojne manifestacije posvećene Svetskom danu knjige. Jedna od njih jeste književno veče održano u knjižari Vulkan u Sremskoj ulici. Marija Radić, urednica srpske književnosti u ovoj izdavačkoj kući, razgovarala je sa piscem Miodragom Majićem, doktorkom Radmilom Milošević, oftalmolog, kao i sa doktorom Aleksandrom Mrđenom, specijalistom pneumofiziologije i kliničke farmakologije, osnivačem Udruženja za biblioterapiju i predavačem medicinskih predmeta u nekoliko zdravstvenih ustanova u Novom Sadu.
U prvom delu razgovora Miodrag Majić govorio je o odnosu čitanja i pisanja, i pritom je istakao da su to neodvojivi procesi. On je kazao da knjiga zauzima središnje mesto i u kulturnom životu i u životu pojedinca, naročito u vremenima u kojima su eskapizmi poput čitanja jedini put ka čovekovoj slobodi. Za Majića je i pisanje sloboda, ali i vrsta terapije koja čoveku omogućava da podeli sa drugima svoju istinu o svetu, ali i da sačuva sebe. Potom je otkrio kako je izgledao njegov put od pasioniranog čitaoca do pisca.
Doktorka Radmila Milošević govorila je o čitanju iz ugla oftalmologa. Ona je istakla da je važno da pravimo redovne pauze u čitanju – postoji čuveno pravilo koje se zasniva na principu da bi posle 20 minuta čitanja trebalo 20 sekundi odmarati oči tako što ćemo gledati u predmete udaljene od nas 20 stopa. „Sve je veći broj onih koji ispoljavaju simptome problema sa vidom usled prekomernog izlaganja elektronskim uređajima i štetnom plavom svetlu koje oni emituju. Plavo svetlo ima kraći talasni opseg u poređenju sa drugim bojama svetla, što ga čini veoma intenzivnim i agresivnim za oči. Direktno utiče na oštećene retine i uzročnik je gubitka vida. Zbog toga je važno da odmaramo oči“, navela je doktorka.
Doktor Aleksandar Mrđen govorio je o značaju čitanja i kazao je da je to jedna od primarnih čovekovih potreba. Zatim je upoznao publiku sa biblioterapijom – jedinstvenom disciplinom zasnovanom na sprezi psihijatrije, psihoterapije i bibliotekarstva. Uz autentično iskustvo biblioterapije doktor je došao do brojnih rezultata u radu sa ljudima, a svi oni mogu se svesti na nekoliko najvažnijih karakteristika: razrešavanje unutrašnjih konflikata i problema, razvijanje empatije, kao i podrobnije razumevanje i sebe i drugih. „Književnost nam uvek daruje mnogo više od onoga što možemo da ponesemo, ali u tom transponovanju jednog sveta u drugi sve se slaže na svoje mesto, redosledom koji je uvek pravi, i u tome se otkriva magija čitanja“, istakao je doktor Aleksandar Mrđen.
Čitanje je privilegija u svim vremenima
Na samom kraju Marija Radić je zahvalila prisutnoj publici i zaključila je da je čitanje privilegija u svim vremenima: „Naše večerašnje okupljanje jeste mali doprinos Svetskom danu knjige, ali je istovremeno i svedočanstvo o tome da snaga knjige, odnosno pisane reči, ne jenjava, ne slabi, ne kopni, već naprotiv – knjige su i danas najčvršći most između prošlosti i sadašnjosti, između različitih generacija i različitih kultura, ali i most do najudaljenijih unutarnjih prostora svakog čoveka“.
