Slatki Beograd – vodič kroz istoriju slatkiša u modernom Beogradu jeste knjiga koja je nastajala više od decenije zato što je reč o temi koja iziskuje posvećeno i temeljno istraživanje, pre svega pisanih izvora. Tome je autor Jovo Anđić pridružio sva svoja znanja i umenja, kao i poznavanje nekadašnjeg Beograda i susrete sa ljudima koji su zaslužni za to što Beli grad ima i slatko lice.
Reč susret značajna je i za samo objavljivanje ove knjige zbog još jednog razloga, književnog karaktera. Pre mnogo godina, tokom mojih studentskih dana, naišla sam na kratki oglas u kojem je pisalo Književna šetnja: tragom Danila Kiša. Bilo mi je zanimljivo to što se neko dosetio da ljubitelje Kišovih dela sprovede kroz Beograd prateći njegove miljokaze, te sam odlučila da vidim o čemu je reč. Nisam bila jedina, naprotiv – došla je veća skupina ljudi. Na mestu okupljanja pre početka šetnje sačekao nas je gospodin koji nas je vodio Kišovim stopama, pritom zaneseno pričajući o njegovoj književnosti. Šetnju smo završili u dvorištu Kišove zgrade. Kada smo u Ulici kralja Milana došli do teških, drvenih, dvokrilnih vrata, raskrilili smo ih i tako se otkrilo puteljak koji je vodio ka dvorištu, opasan visokim zidom, obraslim bršljenom. Bila je rana jesen, njen šum se osećao u vazduhu. Taj kišovski pejzaž utisnuo se u sva moja čitanja i saznanja o njemu. Ostao je u meni do danas. Nad njim bdi Kišova mansarda, koja je tada zaista natkrilila moj vidokrug. Pomenuti gospodin ispričao nam je priču o piščevim danima u tom stanu. Završio ju je pričom o mansardi.
Mnogo jeseni je otšumilo od tog dana. Nisam ni slutila da ću ikada više sresti gospodina u ulozi književnog vodiča, sve dok jednog dana nisam dobila imejl sa rukopisom knjige Slatki Beograd. Kada sam pročitala autorovo ime i prezime, učinilo mi se poznatim i ubrzo sam shvatila da je Jovo Anđić taj gospodin, književni vodič od pre mnogo godina. U trenutku kada je poslao rukopis izdavačkoj kući, nije ni mogao da pretpostavi da ću ga baš ja pročitati. Eto kako književnost ispreda čudesne priče.
Od rukopisa do knjige uvezane u ove i ovakve korice put je bio i dug, i lep, i inspirativan, i zahtevan, kao i svaki put vredan truda.
Slatki Beograd – vodič kroz istoriju slatkiša u modernom Beogradu
Pred vama je svojevrsni vodič koji obuhvata period od začetka modernog Beograda do naših dana. Kako je sam autor naveo u predgovoru ove knjige, čitaoci imaju priliku da se uvere u to na koji način hrana i odnos prema njoj, kao deo kulture i tradicije, oslikavaju stanje u društvu, ali i kako odnos prema slatkišima na poseban način odražava socijalne i društvene prilike. Od prve do poslednje stranice ove knjige Jovo Anđić nastoji da odgovori na pitanje može li se kroz istoriju slatkiša oslikati susret Istoka i Zapada, osavremenjivanje Beograda i njegovo prerastanje iz orijentalne varoši u modernu evropsku prestonicu.
Postoje knjige koje nas sasvim uvuku u svoj svet. Ovo je jedna od tih. Zato se nemojte iznenaditi kada budete čuli uzvike sladoledžija, salebdžija i bozadžija, kada pred vašim očima iskrsnu beogradske ulice i prodavci koji su na kolicima izložili fišeke bombona, alvu, ušećereno voće na štapićima… čak i ukoliko im odolite, već u sledećoj ulici osetićete mirise vanile, cimeta, čokolade, koji će vas odvesti do izloga poslastičarnica u kojima se služe kolači i torte najlepših ukusa. Neke od njih i danas zaslađuju ljubitelje slatkiša.
Ovo slatko putovanje započeo je Jovo Anđić, istražujući i prikupljajući građu u arhivima i bibliotekama, a potom je to putovanje nastavio ocrtavajući sva slatka beogradska kretanja kroz šest poglavlja: od rađanja modernog Beograda, spravljanja slatkiša, preko beogradskih trpeza, poslastičara koji su zaslađivali Beograđane, trpeza srpskih vladara, pa sve do recepata nekih od najznačajnijih beogradskih slatkiša. Na vama je, dragi čitaoci, da to slatko putovanje zaokružite.
Marija Radić
