Velimir Knežević, pesme iz neobjavljenog rukopisa

Pred kišu

U oblaku pred kišu signalno zasvetluca.
To je buduća rđa, rđa za dogodine.

Potom vidiš:

Parče belog hleba leži na trotoaru.
Šiba te prinudna misao:
Neka ga neko podigne, neka ga neko podigne!

Sve se da primi pljusak zgušnjava i spušta.
Nebo ti tako bude tačno iznad glave
da s prvim kapima opet odskoči u nepce svoda,

pa lije spontano i toplo kao pucanje arkade.

Gradski perivoj Kontumac

Stvari smo posmatrali
dok su se menjale i rasle.

Onda nastupi trenutak
kada sa stvarima
zamenismo uloge.

Sasvim dozrele
one sada posmatraju nas.
Voda nam isparava iz ćelija,
žutimo i polako se selimo
u boju leša.

Pusti, kao fabrički krug
napuštene industrije.
Sami, kao kapsula portirske kućice.
U njoj dokaz da se živelo:
Kuvalo, konzerva, enigmatika
TV revija –
o, programska šemo,
tobom smo se raspinjali.

I sada smo konačno ispod situacije
koja je preko nas prešla –
eksplozijama,
tepih-bombama privatizacije.

Grad se grči, polaroid u plamenu.
Dlan se skuplja
kao uveli suvi list
u Gradskom perivoju Kontumac.
Između lica i maske
prostora taman toliko
da se u taj mrak udene ceo glumac.

Žetva

Izašavši brzo iz groba,
ispravljaš se oprobanim ritualima.
Dovoljno je da se očešljaš
pa kao da nisi ni bio mrtav.

Opet te je rodila i povila ista koža
dok si pokušavao da se sakriješ
u orman, pod tepih, u kapu.

Svetlaci su zarivali eksere u lobanju
jo-jo efektom
i odmotavali svitak za sećanje
po kojem teče film:

Sestra ispred zgrade igra
smokvica, ema, skok,
a ti bežiš od srpa, kosijera, noža.
Svetlost napada testerama, po člancima.

Livada kaplje skakavcima
i otvara se u špaliru
ka oblaku žetvene prašine
iz kojeg valjkastom gubicom
nastupa kombajn:
Sa glavnog puta pravo u njivu
da te uhlebi u svoju gvožđuriju.

Trenutak zatišja…
Sijaju iz mraka,
livadski šampinjon,
ošurena krmača,
albino foka –
na strn bačena tri puna džaka.

Biografija:

Velimir Knežević (1985) Zemun. Diplomirao je na Grupi za srpski jezik i književnost sa opštom lingvistikom na Univerzitetu u Beogradu. Objavio je tri zbirke pesama: Mrazovnik (2008), Dunav stanica (2019), Slušni aparat (2021, književna nagrada Novica Tadić) . Živi i radi u Zemunu.