Beli kolač
Otac moj pravio je
Kolač od belih
Bagremovih cvetova
Ostavši crni udovac
Sa dvoje dece
Brat i ja
Bili smo pčele
Od maja do juna
Dok medenje ne poprimi
Zlatnu boju i od težine
Ne padne na zemlju
Beli kolač bio je lep
Kao jedini recept
U kutiji sa pesmama
Emili Dikinson
Malo smo jeli te slasti
A bili smo je željni
Slasti koja je ocu
Oduzimala snagu
Kao što proleće
Radosnim dolaskom
Umori kost
Na deveti rođendan
Otac je svečano izgovorio:
Žensko si opasuj kecelju
Kroz trepavice želim
Testo da gledam
Popni se na malu stolicu
Ako ne možeš da dohvatiš so
Pravila sam debele palačinke
Debele palačinke
Ko kakva umotana dečica
Stisnuta u strahu
U mokrim žutim pelenama
Debele palačinke
Kao dobri vojnik Švejk
Koje su se od masti
Cedile kroz prste
I padale na pod
Znale su već tad suze moje
Zarano gledajući za izgubljenim
Belo brašno
Čestica je svemira
Samo u ruci majke
Jana
Trideset pet godina
Radila je u Ciglani
Slagala cigle
U dve ruke
Na svaku po jednu
Ko drva za potpalu
Juče je otišla u penziju
Nije stigla ni u kolo da uđe
Zvao je bas ili bariton
Svejedno
Pretvoren u meki alt:
Vrati se
Nema ko da radi
Neko treba samo da prenosi
Te male užarene cigle
Kao nejaku mušku decu
Pod temperaturom
Čekaju te i rukavice
Da se ne opečeš
Ruke da ti ostanu cele
Mi ćemo stajati kraj peći
Džarati radosne varnice
Ona se zove Jana
Jana po pesmi
Trideset pet godina
Radila je u Ciglani
Slagala cigle
U dve ruke
Kao da svira klavir
Nedelja
Ona živi na Sumatri
Setim li se toga mesta
Setim se i laste
Koja bi se umorila
Putujući do nje
I ta me lasta rastuži
Nedeljom najviše kad ne radim
I imam više vremena
Da razmiljam o životu
Nedeljom je moja seta
Velika vangla
Na plavo-bele tufne
Teška uvek toliko
Da ne može da uđe u avion
Kao ručni kofer
Nedeljom pravim
Velike krofne
Testo pod kvascem raste
Postaje veće od mene
Nalik trudničkom stomaku
Većem od telefona
Guram velike krofne
U ekran kameru video-poziv
Molim kao kad si bila dete
Uzmi samo da ti nisi gladna
Samo jedi jedi…
Lirika
Imao je leđa
Kao livada
I grudi široke lepe
Kao plast sena
Na jednakoj razdaljini
Od zemlje od neba
Ništa nisam znala
O ljubavi
O tom čoveku
Samo da želim
Da prislonim glavu
Na njegove grudi
Udahnem miris leta
Kako i jagnje želi
U travu da spusti glavu
Zrak Sunca
Vrelim zagrljajem
Pomiluje žito
Dok u trenu
Ne izgori
Haljina Ejmi Vajnhaus
Plesala je oko smrti
Kad se smrt već uvukla
U rukav porub
Volan na grudima
Dok su na scenu
Kroz tamni prolaz
Ispod Kalemegdana
Izlazili i Aska i Vuk
Mi iz publike
Smejali smo se toj haljini
Skandirajući
Uz smrtonosni sev bliceva
Pijana! Pijana!
Pijan rukav
Volan na grudima
Sa motivima bambusa
Kako Gardijan piše
Na današnji dan
8. novembar 2021. godine
Deset godina
Posle smrti pevačice
Haljina Ejmi Vajnhaus
Koju je nosila
Na zadnjem koncertu
U Beogradu
Prodata je za šesnaest puta više
Od početne cene
Na aukciji života i smrti
*Ove pesme objavljene su u zbirci Mala smrt (Svrljig: Centar za turizam, kulturu i sport; Niš: Galaksijanis; 2024)
~
Biografija
Dragica Stojanović rođena je 1963. godine u Zrenjaninu. Objavila je zbirke pesama: Teskoba, Kuhinjska kukavica, Razgovor sa Isidorom, Gladne ispovesti, Literarni sneg, Od(a)brane pesme, O Hrid, Posolica, Gluvonema, Master klas, kao i zbirku kratkih priča Cepelin.
Zastupljena je u desetinama značajnih antologija poezije, pa tako i u španskom izdanju Antologije srpske ženske poezije (Ligera vuela la sombra, Madrid, 2021). Dobitnica je nagrada Pečat varoši sremskokarlovačke, Milica Stojadinović Srpkinja, Bešenovske povelje za duhovnu poeziju, Stevan Sremac, Jefimija, Lenkin prsten.
Dragica Stojanović je član Srpskog književnog društva.
Njene pesme prevedene su na rumunski, mađarski, engleski i španski jezik.
~
