Ono što traje je ono sa čime si započeo.
Čarls Rajt
Nikada nisam umela da
mirno gledam ljude u oči
i oćutim istinu –
ima u tom činu
nečeg umirujućeg,
pa bar na trenutak
postanem lakša
za nekoliko grama savesti.
U modrom jutru plavi se granje,
taksista liči na Bastera Kitona,
on ne veruje u pravdu, istinu i ljubav,
umesto srca nosi revolver
što neprestano puca unutra
i ubija, ubija.
Kad ste poslednji čuli
život sopstvenog srca,
tužni gospodine Bastere?
Samo to je zaista važno,
samo još to se broji,
samo tada trajanje ne prestaje,
sve smešne i sve tužne stvari
već su se dogodile.
Da li ste ikada priznali sebi
da ste protraćili vreme,
tužni gospodine Bastere?
Da li vas nemir budi svake noći
zato što nikada niste glasno rekli:
Ne pristajem?
