Aleksandar Ristović napustio nas je 30. januara 1994. godine. Povodom tri decenije od odlaska velikog pesnika, delimo sa vama pesmu objavljenu u knjizi Lak kao pero, u izdanju Nolita iz 1988. godine:
Ruža za uvek
Kada su Nemci poveli na streljanje
moga strica Milutina,
on se okrenuo prema drugovima koji su
ostali u zatvoru
i rekao im
da ako budu živi
posle rata,
pozdrave njegovog brata kada se vrati iz
ropstva.
Moj stric je streljan
na mestu koje se zove Alvadžinica,
a to je izvan grada,
ali za njegov grob ne znamo gde je.
Sada je zima
i s grana od strašne studeni
padaju ptičice
u sneg.
Poneku podignem i pokušavam
da je oživim
držeći je u šaci
i duvajući joj topao dah pod krila.
