Mistica matteiana
Čista mistika. Neko
Ponekad zatreperi
Ili se zgusne
Ili
Raskravljeno tetura
Nekom se žuri, neko
Ne može da podnese
Ništa i nikad ili besne mu brci ili
Luduju mu pod jezikom trnci od mahovine
Vidiš, neko je bulka
Vidiš, neko je gljiva
Ponekad nikog nema, ili sam tako tiha
Da sasvim lako dođe do onepostojenja
Ili sam čempres. Nešto tako nedomišljeno
I glatko
Pa nakratko pomislim da si bradom umočen u moj san
Vidiš, neko je Kalemegdan, neko te sanja
To se ne može reći drukčije nego jednim grlenim kukuriku
Pr pr ćirilicom cvrkutom srebrnog miša
Moraćeš da se navikneš
Ponekad nije ništa značajno, ali nekad bude
Reč o životu kakav zaista jeste
Videćeš
Čista mistika
Osam čaša vode
To se ispijaju gorke i crne kafe sa asepsolima
To se improvizuju šetnje po Dorćolima
Napred nazad hibridi koliko puta sam bila
Raskrečena i izmrvljena kao fasada pod tobom?
Sada zaudara vlaga iz bivše kuće
Skenderbeže
Iz nikad naših prostora
Veruj mi da sam pekara
Razvijam burek s traumom i lepim ga za skoro sunčan dan to se odvajaju
Moje misli od tebe
Veruj mi da sam videla kuče u jugo kabrioletu
I nema nikoga sa mnom u nedelji i nisam nikakvo potkrovlje
Znam da je dosta dobro reći sad magnolija
Hiljadu puta dostiže vrhunac u staračkom domu
Samo umesto vrha prava do kraja dana
Neizdrživa ravan
To izvijaju brodovi vratove iz svog tereta
To se odvajaju moje misli od sebe
I imam mnogo cvetnu zabludu da sam sasvim izašla negde
Da dišem neki
Spoljašnji vazduh
Da se kad gledam desno ne zamišljam u kolima
Kako premrežavam ili
Premošćujem ili gutam
Jedan skok za smirenje u dirty dirty dubine
To se razmeće prvom slobodicom ovog latentnog proleća
To se frkće na kese u travi
To se umišljaju pomirenja sa zemljom
Veruj mi da sam našla toplu crnicu na obrazu
I lako svarila argument sa osam čaša vode
To se improvizuju šetnje po Dorćolima
Napred nazad hibridi koliko puta sam bila
Raskrečena i izmrvljena kao fasada pod tobom?
Sada zaudara vlaga iz bivše kuće
Skenderbeže
Iz nikad naših prostora
Veruj mi da sam pekara
Razvijam burek s traumom i lepim ga za skoro sunčan dan to se odvajaju
Moje misli od tebe
Veruj mi da sam videla kuče u jugo kabrioletu
I nema nikoga sa mnom u nedelji i nisam nikakvo potkrovlje
Znam da je dosta dobro reći sad magnolija
Hiljadu puta dostiže vrhunac u staračkom domu
Samo umesto vrha prava do kraja dana
Neizdrživa ravan
To izvijaju brodovi vratove iz svog tereta
To se odvajaju moje misli od sebe
I imam mnogo cvetnu zabludu da sam sasvim izašla negde
Da dišem neki
Spoljašnji vazduh
Da se kad gledam desno ne zamišljam u kolima
Kako premrežavam ili
Premošćujem ili gutam
Jedan skok za smirenje u dirty dirty dubine
To se razmeće prvom slobodicom ovog latentnog proleća
To se frkće na kese u travi
To se umišljaju pomirenja sa zemljom
Veruj mi da sam našla toplu crnicu na obrazu
I lako svarila argument sa osam čaša vode
Katastar
Opa
Katastar nije zaveo ove povesti
A ni ti mene ove pomisli ljuto zagrižene razgažene surutka-razblažene rasol rezaražene
Stanica nije zaustavila skretanje dijafragme
Širokog džip trolejbusa, Troja je tako vlažna
Da će se okliznuti
Ljubim ti korak u kesama
Početniče na kvačilu
Zar sve to vodi u Narodni Front-End development ljudstva
Za sasvim solidnu platu?
Katastar nije zaveo ove povesti
A ni ti mene ove pomisli ljuto zagrižene razgažene surutka-razblažene rasol rezaražene
Stanica nije zaustavila skretanje dijafragme
Širokog džip trolejbusa, Troja je tako vlažna
Da će se okliznuti
Ljubim ti korak u kesama
Početniče na kvačilu
Zar sve to vodi u Narodni Front-End development ljudstva
Za sasvim solidnu platu?
Biografija
Irena Plaović rođena je u Beogradu 1992. godine. Završila je Filološku gimnaziju i Srpsku književnost i jezik sa komparatistikom na Filološkom fakultetu, gde sada radi kao docent na predmetima iz oblasti srednjovekovne književnosti. Ivičenje je njena četvrta zbirka poezije.
