Nikad nije vito tvoje telo
Ruka moja mlada obavila,
Ni s’ u tvoju usnicu upila
Moja usna ikad, čedo belo!
Ti’o veče ko da te donelo
Sred anđela sa božija krila,
U ma’ s’ divno meni pojavila,
U ma’ divnu veče te odnelo,
Sam ostado’ sa suznijem okom,
Sam tu samcit na svetu širokom,
Sam sa noći tavnom, al’ bez sanka.
O, zoro moja, zoro bez osvanka,
Sunce milo, al’ bez bela danka,
Na te mislim, dušo, bez prestanka…
~
Branko Radičević rođen je 27. marta 1824. godine, te se ove godine navršilo tačno dva veka od njegovog rođenja.
