Da dolaziš mi ti u jesen
Odmahnula bih leto rukom
Uz poluosmeh, poluprezir,
Kao što se to čini s muhom.
Da znam za godinu ćeš doći,
Svaki bi mesec klupko bio,
U svojoj smotanoj fioci,
Da čeka dok se bude zbio.
Ako te samo stoleća preče,
Ja bih ih pomoću prstiju
Brojala sve dok mi prsti
Ne otpadnu u Tasmaniju.
Da znam, kad ovaj život prođe
Da tvoj i moj će život biti,
Zbacila bih ga kao koru,
Da večnost mogu okusiti.
No sad, kad mi se dužina krila
Vremena nejasno ukazuje,
To podbada me, ko utvarna pčela
Što žaoku ne iskazuje.
Preveo Ivan V. Lalić
