Čitalačka publika u Beogradu imala je priliku da prisustvuje predstavljanju knjige koja oživljava duh antike na poseban način. U sredu, 3. juna, prostor knjižare Vulkan u Sremskoj 2 bio je ispunjen do poslednjeg mesta na promociji knjige Anegdote iz klasične helenske starine, koju je priredio dr Predrag Mutavdžić, vanredni profesor na Katedri za neohelenske studije Filološkog fakulteta u Beogradu.
Ovaj događaj okupio je eminentne stručnjake iz oblasti jezika i književnosti, a u razgovoru koji je vodila Marija Radić, urednica srpske književnosti u Vulkan izdavaštvu, osvetljeni su višeslojni aspekti ovog dela. Pored autora, o knjizi su govorili prof. dr Dragana Dimitrijević, vanredni profesor na Odseku za klasične nauke Filozofskog fakulteta, docent dr Ana Elaković Nenadović sa Katedre za neohelenske studije Filološkog fakulteta, kao i dr Bojan Jović, naučni savetnik Instituta za književnost i umetnost.
U središtu razgovora našla se sama priroda anegdota. Priređivač knjige, dr Predrag Mutavdžić, predočio je publici nameru da ove zapise oslobodi savremenih nanosa i vrati ih korenima. „Anegdota funkcioniše kao vrsta urbane legende koja manje-više zabavlja, ali se oslanja i na karakter i psihu osobe o kojoj je reč. U svakoj anegdoti može da bude mnogo istine. Koliko, videćemo jednog dana kada smislimo vremeplov i pitamo Sokrata, Platona i druge”, kazao je on.
Marija Radić je otkrila da je već prvi susret sa ovim tekstom bio presudan za odluku da se knjiga objavi, opisujući je kao svojevrsno hermeneutičko ogledalo u kojem se ogleda arhetipska ljudska priroda. Prema njenim rečima, delo poseduje moć da dekonstruiše vekove koji nas dele od antike i čitaoca postavi pred suštinska pitanja egzistencije: „Kada otvorimo korice ove knjige, nemamo utisak da se vraćamo u prošlost, već zatičemo sebe u istoj onoj tački u kojoj su stajali grčki filozofi – u tački u kojoj se ljudska misao, ogoljena i oslobođena suvišnih ukrasa, suočava sa istinom.”
Nasleđe stare Grčke nije samo istorijski artefakt, već živa nit utkana u naše svakodnevno postojanje. Na tu neprekinutu vezu ukazala je dr Dragana Dimitrijević, posebno ističući neprolaznost antičkih motiva u modernom dobu, ukazujući na to da je antika i danas sveprisutna u savremenoj srpskoj književnosti, ali i u vremenu i prostoru kojima pripadamo: „Antički narativi, teme i junaci postali su deo evropskog identiteta, pa i šire. Antiku ne posmatramo kao knjigu u izlogu, ona je deo našeg kulturnog identiteta”, rekla je ona i dodala da je reč o „lepoj, formalno i estetski pažljivo oblikovanoj knjizi, ali i sadržajno ljupkoj i nepretencioznoj”.
Prof. Dragana Dimitrijević takođe je primetila da struktura ove knjige nudi čitaocu slobodu i stalno saputništvo, opisavši je kao svojevrsnog „prijatelja za svaki dan”, kao knjigu koja se svakog dana može naći u torbi svakog čitaoca, gde god da se nalazi. Kroz mozaik nezavisnih priča, delo neopterećujuće pokreće suštinska etička pitanja o vrlinama koje definišu čoveka, poput dostojanstva, mudrosti i karaktera.
Posebnu vrednost knjige govornici su prepoznali u njenom potencijalu da premosti generacijski jaz i drevne mudrosti učini privlačnim novim čitaocima. Dr Ana Elaković Nenadović istakla je značaj ovakvog pristupa u približavanju grčke civilizacije mladima, podsećajući da to nasleđe traje duže od tri i po milenijuma: „Anegdote jesu pričice, ali se čitaju u istom ključu kao i antička komedija, kroz karaktere i svakodnevne situacije prenose duboke životne mudrosti i otvaraju pitanja ljubavi, smisla života i smrti”.
U osvrtu na lični susret sa ovim tekstom, dr Bojan Jović osvetlio je knjigu iz sasvim drugačije perspektive, ukazujući na to da se iza prividne jednostavnosti i duhovitosti ovih crtica krije dublja intelektualna zamka. On je skrenuo pažnju na složenost forme, kao i na njen filozofski sloj – definisan kroz paradoks, apsurd, nonsens, etiološki mit, basne i sažete romane o sukobu sa društvom – ali i na izuzetan vizuelni i prevodilački identitet same knjige. „Čitalac ovde dobija i taktilni, estetski i duhovni užitak“, rekao je dr Bojan Jović, dodajući da su anegdote „mnogo složenije i opasnije nego što se na prvi pogled čini”.
Anegdote iz klasične helenske starine predstavljaju literarni prozor u dinamičnu svakodnevicu stare Grčke. Donoseći probrane, duhovite i poučne crtice iz života filozofa, državnika, umetnika, ali i anonimnih pojedinaca, ovo izdanje osvetljava same temelje na kojima počiva evropska kultura, ali će uz to i zabaviti čitaoce.
Odlomak iz predgovora Predraga Mutavdžića
Velika je nada da će ova knjiga naći put do svih onih koji neizmerno poštuju, vole, dive se i cene krajnje nesputanu, vrlo preciznu i sasvim jasnu grčku (bolje rečeno, helensku) misao iskazanu preko kratke, briljantne, katkada i veoma britke jezičke forme, koju krasi oštroumnost, visprenost, duhovitost, pa i izvesna mera lucidnosti. Sasvim smo sigurni u to da će čitalac ove (male po obimu) knjige uspeti da lakše prodre u grčki mentalitet i u grčki svet koji, bez obzira na to što su prohujali brojni vekovi, i danas suvereno vladaju i Balkanom i Evropom. Ali isto tako, anegdote mogu poslužiti i u obrazovne svrhe – shvaćene možda pre kao poučnik nego kao savetnik, uče nas kako da vladamo i sobom i kako da se odnosimo prema drugima. Zbog toga, čitajući ih, neretko ćemo biti u prilici da se poistovetimo s nekim od glavnih protagonista u njima, što samo potvrđuje da je ljudski duh, način razmišljanja i promišljanja, odnos prema drugome, prema pravdi i nepravdi, iskrenosti i patvorenosti, u svojoj suštini ostao umnogome isti, odnosno da se mi mnogo ne razlikujemo od antičkih Grka. Bez obzira na to što živimo u nekim sasvim drugim vremenima, koja bi starim Grcima najverovatnije bila apsolutno neshvatljiva, teška, nedokučiva, ali u kojima bi se vrlo brzo snašli, upravo zahvaljujući svome prilagodljivom duhu, misli i delu.
