Muzej Macura se pre svega može odrediti kao muzej u nastajanju. Od 2008. godine, kada je otvoren, do danas, izmenjen je u mnogim segmentima upravo zato što je njegov osnivač Vladimir Macura – kolekcionar. On je pronašao način da svoju sakupljačku strast otelotvori tako što je predmete iz svoje bogate kolekcionarske zbirke izložio u prostorijama na dve lokacije:
- Muzej Macura, prvi put otvoren 2008. godine, nalazi se u Novim Banovcima, na adresi Zemunska bb;
- Magacin Macura, otvoren 2014. godine, nalazi se u Starim Banovcima, u Grčkoj 62.
Osnivač je ulicu prvog objekta nazvao Zenit 1, a ulicu drugog objekta Zenit 4.
Ovo je prvi privatni muzej u Srbiji. Vlasnik Vladimir Macura poseduje zbirku umetničkih dela sa prostora Jugoslavije: iz perioda avangarde dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka, kao i moderne umetnosti šezdesetihih i sedamdesetih godina. Pored umetničkih dela, u oba muzeja izloženi su različiti komadi nameštaja, među kojima su najzastupljenije stolice – postavljene u okviru različitih konceptualnih celina.
MUZEJ MACURA
Muzej Macura izgrađen je na desnoj obali Dunava, po zamisli Vladimira Macure i nacrtu beogradskog arhitekte Ivana Kucina. Prvobitna ideja bila je da se na tom mestu nalazi galerija, ali ta ideja je modifikovana i tako je nastala zgrada muzeja koja ima oblik meandra, odnosno oznaku ćiriličnog slova „м“. Inspiraciju za to Vladimir Macura pronašao je u slici Meandar Julija Knifera, slikara i jednog od osnivača neodadaističke umetničke grupe Gorgona.
MAGACIN MACURA
Prostor Magacina Macura nekada je imao potpuno drugačiju svrhu – koristio se kao otkupna stanica za poljoprivrednu robu, odnosno za njeno skladištenje. Vladimir Macura je u jednom od intervjua istakao da se tu nalazilo žito iliti „rudnik hleba”: „Nekadašnji ’rudnik hleba” (p)ostao je ’rudnik nade’”.
U Magacinu ćete prepoznati dela značajnih umetnika, među kojima su i Olga Jevrić, Mira Brtka, Raša Todosijević, Braca Dimitrijević, Kosta Bogdanović, Era Milivojević, Vladan Radovanović, Neša Paripović, Julije Knifer. Pronaći ćete i mnoge knjige, i to u prvim izdanjima, kao i brojeve književnih časopisa koji su obeležili prošli vek.
Moju pažnju najviše je okupirao odeljak posvećen Rastku Petroviću, u okviru kojeg je izložen i njegov portret, koji je naslikala njegova sestra Ljubica Luković. Tu se nalaze i crteži Rastka Petrovića, kao i korespondencija sa njegovim prijateljima.
MUZEJ U NASTAJANJU
Kao što smo naveli na početku teksta, reč je o muzejima u nastajanju – upravo zato što njihov osnivač neprestano dopunjuje zbirke koje poseduje. Ono što bih istakla kao jednu od karakteristika oba muzeja jeste to što su izložbene postavke koncipirane tako da je ukinuta granica između privatnog i javnog – zastupljena su pisma, lična dokumenta, fotografije, kao i razni drugi predmeti koji su pripadali pojedincima značajnim za našu kulturu. Samo jedan od primera jesu lična dokumenta Marka Ristića, kao i pisma koja su on i njegova žena dobijali i adresirali poznanicima i prijateljima.
Upravo zbog takvih predmeta – retkih i dragocenih – ukoliko ste ljubitelj umetnosti, zasigurno ćete pronaći svoj omiljeni kutak u ovim muzejima. Ono što je upitno i što ipak ostavlja utisak nedovršenosti jeste to što veliki broj eksponata nije obeležen, pa doživljaj svakog posetioca zavisi od njegovog znanja, odnosno poznavanja opšte kulture i umetnosti. Zbog toga je važno obe izložbene postavke budu koncipirane sa jasnijom idejom i preciznim oznakama i podelama: hronološkim ili tematskim. Pored toga, postoje i druga nerešena pitanja, koja se tiču tehničke opreme, stručnog kadra, načina i uslova čuvanja i izlaganja građe.
Ipak, ono zbog čega preporučujemo da posetite ove muzeje u nastajanju jeste to što se na simbolički način i jedan i drugi mogu okarakterisati kao okvir u koji su smešteni simboli minulih vremena i pojedinaca koji su ostavili neizbrisv trag. Za ljubitelje umetnosti, kao i za radoznale istraživačke duhove, ovo će biti zanimljivo iskustvo. Još jedan povod za posetu jeste to što se i Muzej i Magacin Macura nalaze u netaknutim prirodnim oazama, u plavetnilu i zelenilu, sa pogledom koji otkriva dunavski tok.
Krajem aprila ove godine u Muzeju Macura otvorena je nova sezona. Kad je reč o radnom vremenu, oba muzeja možete posetiti u periodu od 1. maja do 1. oktobra, subotom i nedeljom – od 12.00 do 18.00 časova. Sve druge informacije možete pronaći OVDE.
Marija Radić
