Epitaf na Zejtinliku delo je Vojislava Ilića Mlađeg, pisca koji je u međuratnom periodu bio jedan od najčitanijih kod nas. Rođen je u svešteničkoj porodici u Oreovici, 7. oktobra 1877. godine. Za života je objavljivao prozna i pesnička dela, kao i književnu kritiku. Ostavio je značajan trag i kao prevodilac sa francuskog, nemačkog i ruskog jezika. Preminuo je 1944. godine u Beogradu, gde je i sahranjen, u porodičnoj grobnici na Novom groblju.
~
Epitaf na Zejtinliku
Neznani tuđinče, kad slučajno mineš
Pored ovog svetog zajedničkog groba,
Znaj, ovde su našli večno utočište
Najveći junaci današnjega doba!
Roditelj je njihov: hrabri srpski narod,
Gorostas u svetskoj istorijskoj vojni,
Koji je sve staze iskušenja prošo
I čiji su borci, divljenja dostojni!
Padali od zrna, od gladi i žeđi,
Raspinjani na krst, na Golgote visu
Ali čvrstu veru u pobedu krajnju
Nikad, ni za časak, izgubili nisu…
Ovi stihovi nalaze se se na prednoj strani kapele. U kripti kapele, iznad ulaza, u krstu su uklesani sledeći stihovi Vojislava Ilića Mlađeg:
Ispred vrata domovinskih
U pobednom svome hodu
Izgiboše ispolinski
Za jedinstvo i slobodu,
Njina dela slaviće se
Do poslednjih sudnjih dana,
Slava jatu besmrtnika!
Mir pepelu velikana!
