Svi mi koji živimo u Beogradu jesmo privilegovani zato što imamo priliku da posećujemo izložbe, koncerte i druge kulturne manifestacije, a da za to izdvojimo simboličnu svotu novca ili čak ni toliko. Za izložbu Autoportret sa tuđim licem Milana Tucovića u Galeriji RTS-a potrebna vam je samo dobra volja – ulaz je besplatan.
Sa stvaralaštvom Milana Tucovića prvi put sam se susrela na četvrtoj godini studija. Sećam se da me je neplanirana šetnja posle predavanja odvela do galerije u kojoj je bila otvorena izložba njegovih radova. Pamtim njen naziv: U susretu sa drugim. Tada sam upoznala Milana Tucovića i posle razgovora sa njim izašla sam iz galerije sa snažnim utiskom.
Slikarstvo nije moja struka, pa o njemu mogu da pišem samo na osnovu doživljenog, ali i tada i kasnije, svaki susret sa radovima Milana Tucovića budio je u meni osećaj da stojim pred nečim izvanrednim, što prevazilazi sva moja znanja, iskustva i spoznaje, a ipak dotiče i pomera neki deo mog unutarnjeg bića. Zbog toga sam, između ostalog, zapamtila naziv pomenute izložbe. Umetnost je uvek susret sa drugim: onim koji stvara, onim što je stvoreno i onim neotkrivenim delom nas samih. Posle svakog tog susreta nismo isti, promenjeni smo zauvek.
Ne susrećem se često sa ovakvim izložbama. Svašta se danas naziva umetnošću, i tako je u svim umetničkim sferama. Ipak, kad pred nekim delom zaćutite, znate da ćete ga zauvek nositi u sebi. Milan Tucović je to nazivao ,,nesaznatljivim zakonom“.
Milan Tucović, Autoportret sa tuđim licem
