Sećam se dobro pogleda njenog.
On mi još dušu probada
Kao što vatrena pruga para noć.

Sećam se dobro pogleda njenog. Ostalo…

Da, ostalo, jedino je životu slično.

Juče, šetao sam ulicama kao bilo ko.
Razgledao sam izloge bezbrižno
I nisam sreo prijatelje sa kojima bih popričao.

Najednom sam uvideo da sam žalostan, smrtno žalostan,
Toliko žalostan da mi se činilo nemogućim
Da doživim sutrašnji dan, ne zato što ću dotle već umreti
ili se ubiti,
Već zato što bi bilo nemoguće sutra živeti, i ništa više.

Pušim, sanjam, zavaljen u naslonjači.
Boli me život kao neudoban položaj.

Mora da tamo, južnije, postoje ostrva
Na kojima bi patnja bila podnošljivija,
Gde bi život manje muke zadavao mislima,
Gde čovek može da sklopi oči i na suncu da se uspava
Pa da se probudi bez obaveze da razmišlja o društvenim
odgovornostima
Ili da se pita koji je danas dan u nedelji ili mesecu.

Štitim u grudima, kao nekog neprijatelja koga strepim da
ne povredim,
Jedno srce preterano spontano
Koje oseća sve što sanjam kao da je stvarno,
Koje udara nogom melodiju pesama koje moja misao
peva,

Tužnih pesama, kao uske ulice kada kiša pada.

 

// Prevela: Jasmina Nešković

~

Fernando Pesoa, jedan od najznačajnijih pisaca portugalske književnosti, rođen je 13. juna 1888. godine u Lisabonu. Pisao je pesme, eseje i književnu kritiku. Pored toga, bavio se prevođenjem. Stvarao je na portugalskom i engleskom jeziku. I danas se nalazi u samom vrhu svetske poezije.

Fernando Pesoa je živeo u svom rodnom gradu i radio je kao činovnik – korespondent u trgovačkim poslovima.

Počeo je da piše vrlo rano, u dečačkim danima. Već tada je osmišljavao pseudonime, odnosno književne ličnosti, čijim je imenima potpisivao svoja dela. Te  pseudonime nazivao je heteronimima. Ostalo je zabeleženo da ih je osmislio više od osamdeset. Među njima se izdvajaju: Alberto Kaejro, Alvaro de Kampuš i Rikardo Reiš. Svoj trojici je dao različite biografske podatke, karaktere, fizički izgled, nekima od njih i poseban smrtni ishod. Oni su naposletku postali toliko nezavisni od svog tvorca da se Fernando Pesoa pridružio Kampušu i Reišu, koji su Kaejra proglasili za svog učitelja iliti pesničkog pretka.

Interesovanje za okultizam i ezoteriju odvelo ga je do astrologije, kojoj se toliko posvetio da je do kraja života napravio više od 1.500 natalnih karata znamenitih istorijskih ličnosti.

Fernando Pesoa je napustio ovaj svet sa samo 47 godina, 30. novembra 1935. godine. Većina njegovih književnih dela objavljena je posthumno. Za života je objavio četiri knjige poezije na engleskom jeziku i jednu na portugalskom.

Kad je reč o rukopisnoj zaostavištini, ona je vrlo obimna. Pronađena je u drvenom sanduku: 25.574 lista neuređenog rukopisa i tekstova kucanih pisaćom mašinom. Od 1988. godine zaostavština Fernada Pesoe čuva se u portugalskoj Narodnoj biblioteci. Pedeset godina posle smrti, 1985. godine, zemni ostaci Fernanda Pesoe premešteni su u Jeronimski manastir, u kojem počivaju i drugi znameniti Portugalci.

Fernando Pesoa (1914)