Al’ nikad nisi došao s večeri –
sedela sam u zvezdanom plaštu.
… Kad je kucalo na mojoj kući,
bilo je sopstveno srce.
Ono sad visi na svakom dovratniku,
pa i na tvojim vratima;
U paprati ugasnula ruža,
vatrena u mrkom vencu.
Obojila sam ti nebo u kupinu
svojom krvlju.
Al’ nikad nisi došao s večeri –
… stajala sam u zlatnim cipelama.
// Preveo s nemačkog: Branimir Živojinović
~
Biografija
Elze Lasker Šiler rođena je 1869. godine u Nemačkoj. Bila je vrlo angažovana u kulturnom životu Berlina početkom XX veka. Družila se sa velikim umetnicima toga doba i bila je deo ekspresionističkog pokreta.
Pisala je poeziju, kratku prozu, drame i eseje. Priredila je pesničke antologije, neke od njih je i ilustrovala.
Njenu sudbinu predodredile su društveno-političke prilike u kojima je živela – dolaskom nacista bila je neprestano na udaru zbog svog jevrejskog porekla. To je bio povod da Elze Lasker Šiler tridesetih godina emigrira u Švajcarsku, odakle je nekoliko puta odlazila u Jerusalim, u koji se, naposletku, i preselila. Godine 1938. godine oduzeto joj je nemačko državljanstvo, a potonje ratne godine onemogućile su njen povratak u Evropu.
Njen pesnički opus potvrđuje da je reč o izuzetnom talentu i osobenom pesničkom glasu. Elze Lasker Šiler pripada pesnicima čije ćemo stihove prepoznati u moru drugih već posle prvog susreta sa njenim knjigama poezije.
Uve Vitštok je u knjizi Februar 33 pisao o slavnim nemačkim umetnicima toga doba, pa je tako osvetlio i život Elze Lasker Šiler. Ona je te 1933. godine imala 63. godine, prestala je da piše, živela je oskudno, u samoći, nakon što je pet godina ranije izgubila sina koji je preminuo od tuberkoloze.
Elze Lasker Šiler je umrla od posledica srčanog udara 1945. godine u Jerusalimu. Sahranjena je na Maslinovoj gori.
