Jednoj drugoj J.

Bogu hvala, pošteđena sam života.
Na pisaćem stolu marke, etikete,
nalepnice sa mojim likom: o, Judita,
naše su glave u školskoj torbi.

Svaki put kada spavam sa neprijateljem,
zabole me moja opšta mesta.
Jezička akupunktura je bezuspešna,
plitki ubodi olovke jedva dotiču maštu.

(Koitiram kroz mračnu komoru,
trbuh mi je pun naopakih slika.)

Nakarminisana, ljubim viljušku i nož:
ljubav je hranljiva kad i zalogaj pati;
iza jela ostaje umetnost,
otisci zuba na hladnoj prošlosti.

Na pisaćem stolu čaše od juče;
– rođene smo u znaku vodopije –
tvoja je krvava storija razvodnjena,
more i ovde sve Mrtvije.

~

Pesma Život na stolu istoimeni je naslov knjige poezije Judite Šalgo, koju je 1986. godine objavio Nolit. Urednici tog izdanja bili su: Nikola Bertolino, Ivan V. Lalić, Aleksandar Ristović, Simon Simonović, Mirjana Stefanović, Jovan Hristić, Miloš Stambolić (glavni i odgovorni urednik).

~

Judita Šalgo rođena je 1941. godine u Novom Sadu – kao Judita Manhajm. Ratne godine predodredile su njen životni put, a potom i njeno stvaralaštvo. Njen otac je izgubio život u logoru u Mađarskoj, iste godine kada je ona rođena. Godine 1944. i njenu majku odvode u logor, ovoga puta u Nemačku. Tako je Judita ostala kod nepoznate žene, koja ju je čuvala sve do povratka majke iz rata. Kada se rat završio, njena majka se preudala i tada je Judita dobila prezime Šalgo.

Studije književnosti – smer Opšta književnost – Judita je završila 1966. godine. Počeci njenog književnog stvaralaštva dovode se u vezu sa vojvođanskom neoavangardom, koja je bila dominantna šezdesetih i sedamdesetih godina prošloga veka. Odlikuju je jezičko eksperimentisanje i žanrovska otvorenost.

Pored poezije, Judita Šalgo je pisala kratke priče i romane. Rana smrt prekinula je nit njenog stvaranja, te su iza nje ostala i dva nedovršena romana, koja je posthumno priredio Vasa Pavković. Radila je na mestu urednice Tribine mladih, potom i kao urednica u nekoliko izdavačkih kuća, naposletku i u Matici srpskoj. Nije pristajala na kompromise – ni umetničke, ni političke – i zbog toga je bila primorana da često menja poslove.

Susret današnjeg čitaoca sa poezijom Judite Šalgo svojevrsni je doživljaj. Reč je o pesnikinji koja je autentična u svakom stihu, lucidna u svakoj pesničkoj slici.

Judita Šalgo, „Život na stolu” (1986) // foto: Tamara Mitrović