Tu
Bešavno i bešumno
mesto je u kojem si uvek tu
– baš ti.
Jer ako nisi tu
a gde si onda
barem jednog trenutka?
Bešavni prostor
otvara ti se tišinom da
njime ispuniš svoj glas.
A ti uvek – čas tu
čas tamo –
jer trenutak je često prevelik
a tišina često preglasna.
I uvek krojiš nove šavove
i krpiš i što se ne može.
A u tebi uvek zrnce nespokojstva.
A tebi prebučna gomila.
U bešavnom i bešumnom
tvoja je kuća.
Mezzopiano
Letnja kiša na moru:
japanski pijanista svira Šopena.
Kapi nežno trupću
po mušemi stola na terasi dok
drvene stolice na vreme dale se u beg.
Sad ceo prizor gledaju iz palanačkog prikrajka
večno zagledanog u tuđi okrajak.
Škure tiho zacvile
sijalice utule pa zatrepere polovinom snage
i nekoliko štipaljki u jeku borbe
popada na beton.
I već je kraj a bilo je filigranski tačno
i neuhvatljivo kao uzdah. Dah.
A ona luda Mare
i dalje stoji na ulici
i nekoga ili nešto
već dvadeset godina čeka.
Ministarstvo usamljenosti
Zaposleni u Ministarstvu usamljenosti
vode veoma društven život
da bi shvatili šta je to što ljude tera na
otuđenost samopovređivanje povlačenje u sebe
Najčešći su posetioci na glavnim žurkama
gde motre ko će prvi izaći napolje
jer nepodnošljivo mu je
Onda mu prilaze
Imaju profile na svim društvenim mrežama
pokušavaju da shvate koliki je procenat
onih koji su tu a u stvari nigde ih nema
Odlaze u najposećenije kafiće u gradu
ne bi li videli koliko ljudi je
samih za stolom sa svojim laptopom
i koliko koktela i ostalih pića
ostaje nepopijeno jer
neko nije više mogao da čeka
neko više nije imao dovoljno
ni sebe samog
ni za sledeći tren
Kada obiđu sva najposećenija mesta
i pročešljaju sve društvene mreže
i provere sve svoje propuštene
i nepostojeće pozive
i pošalju sve svoje izveštaje
idu kući legnu u krevet i kažu sebi
O kako lep društveni život imam ja
o kako sam ja ipak više od mrtvaca
ja radim u Ministarstvu bola a
ono su moji korisnici
moje verno stado
~
Knjigu Tu objavila je IK Arhipelag. Ona sadrži i crteže Ane Ristović, kojima je ilustrovala određene pesme. Za ovu priliku odabrali smo crtež Sa ostrva. Na naslovnoj fotografiji možete videti crtež Tu.
Biografija
Ana Ristović (1972, Beograd). Diplomirala je srpsku književnost i jezik sa opštom književnošću na Filološkom fakultetu u Beogradu. Objavila je pesničke zbirke: Snovidna voda (1994), Uže od peska (1997), Zabava za dokone kćeri (1999), Život na razglednici (2003), Oko nule (2006), P. S. (izabrane pesme, 2009), Meteorski otpad (2013), Nešto svetli (izabrane pesme, 2014), Čistina (2015), Ruke u rukama (2019), Tu (2023), kao i knjigu lirskih eseja Knjiga nestajanja (2020).
Dobitnica je Brankove nagrade (1994), nagrade Branko Miljković (2000), nagrade Milica Stojadinović Srpkinja (2010), Disove nagrade (2014), kao i nemačke nagrade Hubert Burda za mladu evropsku poeziju (2005) i nagrade Desanka Maksimović (2018), za ukupan doprinos srpskoj poeziji.
Njene knjige pesama i poezija prevedene su na brojne jezike. Prevodilac je sa slovenačkog jezika, sa kojeg je do sada prevela pedesetak knjiga savremene slovenačke proze, poezije i esejistike.
Živi u Beogradu.
