Serija Deca zla snimljena je po istoimenom romanu Miodraga Majića. To je prva srpska serija koja se od 2. novembra ove godine emituje na platformi HBO Max.
Prava na ekranizaciju romana otkupila je produkcijska kuća Fajerflaj (Firefly Productions), koja je potom u saradnji sa Telekomom Srbija snimila ceo serijal od deset epizoda. Snimanje je završeno pre više od dve godine, ali serija do sada nije emitovana ni na jednoj od domaćih televizija i internet platformi. To je pokrenulo različite pretpostavke i spekulacije, međutim, pored očekivanja zasnovanog na dosadašnjoj praksi – da će ovo biti još jedna serija u nizu drugih emitovanih na nekoj od nacionalnih televizija – nikada nije postignut zvaničan dogovor sa domaćim televizijama. Upravo zato je ova priča dobila epilog na stranoj platformi HBO Max.
Roman Deca zla doživeo je 66. izdanje
Knjigu Deca zla objavila je 2019. godine IK Vulkan. Zanimljivo je to što Miodragu Majiću nije bilo lako da dođe do izdavača – prethodno su dve izdavačke kuće u Srbiji odbile da objave ovu knjigu. Posle pet godina ona je doživela 66. izdanje, što znači da ju je do danas pročitalo više od 80.000 ljudi.
Kada je reč o seriji, za scenario su bili zaduženi Katarina Mitrović i Bojan Vuletić, dok su režiju potpisali Ivan Stefanović i Vladimir Tagić. Uloge nose sledeći glumci: Nikola Кojo, Radovan Vujović, Anica Dobra, Jovana Stojiljković, Milica Janevski, Đorđe Živadinović Grgur, Ljubomir Bandović i Milica Mihajlović.
Književno stvaralaštvo Miodraga Majića – svojevrsni fenomen
Miodrag Majić je u međuvremenu objavio još dva romana – Ostrvo pelikana (2020) i Rudnik (2022), kao i dopunjeno izdanje zbirke priča U ime naroda i Nove priče (2023). Pored Dece zla, za sada je najčitaniji roman Ostrvo pelikana, koji je ovih dana osvanuo u 60. izdanju.
Ukoliko uzmemo u obzir da knjige koje su u Srbiji ponele neke od najznačajnijih književnih nagrada nisu doživele ni treće izdanje, književno stvaralaštvo Miodraga Majića možemo posmatrati kao svojevrsni fenomen. Kvantitet ne podrazumeva kvalitet – reći će mnogi – i mi smo potpuno saglasni sa tim. Međutim, ukoliko se osvrnemo na prvi Majićev roman Deca zla, složićemo se i u tome da je reč o žanrovskoj književnosti, ali i da tu postoji jedan izuzetak – Majić je uspeo da nadiđe granice žanra, kako pripovednim postupcima zastupljenim u romanu, tako i temama koje se nalaze u njegovom središtu.
Važno je da to istaknemo upravo zato što je kod nas triler ostao neodređen i nesvrstan – i dalje se tretira kao granični žanr. Zbog toga su neprestani razvoj krimi-romana, njegovo razgranavanje, kao i prelomni trenuci u stilskom i tematskom smislu ostali nepoznati domaćoj publici, a isto tako i u književno-akademskim krugovima. Čak ni činjenica da su veliki pisci pisali krimi-romane – Fokner, Haksli, Borhes – nije uticala na to da se ovaj stav promeni.
Uprkos svemu tome, trileri se i danas čitaju. Presedan u slučaju Miodraga Majića jeste taj što se on usudio da napiše triler koji je smestio u naše vreme, na naše prostore, a u sve to je utkao teme o kojima se danas najčešće ćuti. Kao što je svima nama poznato, u našoj nacionalnoj prošlosti posejana su mnoga pitanja na koja će i generacije posle nas pokušavati da odgovore. Utoliko je značajnije što se Majić usudio da se bavi osetljivim temama. Kako zlo menja čoveka i njegovo delanje, na koji način zlo utiče na njegovu percepciju sebe i drugih – neka su od ključnih pitanja u ovom romanu. To bi mogao biti jedan od razloga zbog kojih su i knjiga i serija privukle pažnju publike.
Druga važna odlika Majićevog književnog stvaralaštva jeste žanrovska raznolikost: njegov drugi roman mogli bismo odrediti kao psihološku dramu, treći kao distopiju. Ali u svim njegovim knjigama pronalazimo kritiku savremenog društva – isto uočavamo u zbirci priča U ime naroda. Novo izdanje ove knjige sadrži osam dosad neobjavljenih priča – one su objedinjene u drugom delu knjige, pod naslovom Nove priče. Prepoznaćete u njima istu poetičku nit kao u prvom izdanju ove knjige, što svedoči o piščevoj doslednosti u načinu literarizacije, odnosno transponovanju stvarnosti u tekst, ali i o ličnoj istrajnosti u ideji da se istina izgovori glasno – u ime naroda.
U predgovoru ove knjige Aleksandar Jerkov je naveo da slučaj Miodraga Majića, sudije, javnog kritičara i pisca, nema kome da bude dodeljen. Kako svi mi svedočimo vremenu u kojem se u ,,ozbiljnu književnost” svrstavaju određene knjige samo zato što su ovenčane književnim nagradama, a potom se tim istim knjigama pripisuje i umetnička vrednost koja nije zasnovana na tumačenjima već učitavanjima, stičemo utisak da je za samog pisca bolje da njegov „književni slučaj” bude dodeljen samo čitaocima.
Uprkos svemu, od dobre knjige do čitalaca put je kratak, a isto je i sa serijom i gledaocima – serija Deca zla za manje od deset dana postala je najgledanija u regionu.
Naš intervju sa Miodragom Majićem možete pročitati OVDE.
Milena
Pročitala sam sve dosadašnje knjige koje je Miodrag Majić objavio. Nadam se da će objavljivati i pisati još dugo dugo. Serija je jako dobra, iako u početku mozda ne tako dobra, ali sa svakom novom epizodom je bivala sve bolja. Dopala mi se ta dinamika u seriji. Jedino što bih možda volela da su neki likovi dublji, da nisu u seriji ostali površni. Ali sveukupan utisak je da je serija za svaku preporuku.
Kulturni osvrt
Hvala Vam na podeljenom utisku.
Beba
Među prvima sam kupila i pročitala u jednom dahu knjigu „Deca zla“, Miodraga Majića. Intuitivno sam osećala da će to biti roman, da će biti nešto, zato što pratim redovno pojavljivanje sudije, cenim njegov stav, rečitost.
Knjigu sam opet čitala na moru, da! To je bilo opet kao novo uzbuđenje! Zahvalna sam piscu, čitala sam i ostale romane, ali je ovaj vrhunski.
P.S. moj primerak knjige je stalno kod nekog mog poznatog na čitanju.