Predstavljeno je novo izdanje Afrike Rastka Petrovića, objavljeno u IK Službeni glasnik. Reč je raskošnom izdanju ovog putopisa, koje otelotvoruje Rastkovu umetničku zamisao – knjiga sadrži 195 ilustracija, od kojih su 92 originalne Rastkove fotografije i 68 njegovih akvarela, pastela i crteža iz Afrike. Više o knjizi možete pročitati na našem portalu.
Predstavljanje u knjižari Geca Kon
Afrika Rastka Petrovića prvi put je predstavljena beogradskoj publici 7. marta tekuće godine u knjižari Geca Kon. O knjizi su govorili Gordana Milosavljević Stojanović, urednik izdanja, dr Milanka Todić, istoričarka umetnosti i profesorka na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, dr Bojan Jović, naučni savetnik Instituta za književnost i umetnost, kao i Miloš Kolarž, jedan od poslednjih potomaka Rastka Petrovića.
Urednica izdanja Gordana Milosavljević Stojanović kazala je da se među koricama ove knjige nalazi originalna verzija teksta, kakvu je Rastko Petrović predao Geci Konu. Ona je istakla da je tekst objavljen bez ikakvih pravopsinih i interpunkcijskih intervencija. Otkrila je i da je Rastko Petrović na primercima izdanja iz 1930. godine crtao prizore sa putovanja po crnom kontinentu na kojem je boravio tokom 1928. i 1929. godine, i onda ih je poklanjao svojim prijateljima. Današnja čitalačka publika ima priliku da vidi sve te crteže.
Gordana Stojanović je spomenula i prepisku između Rastka Petrovića i Slobodana Jovanovića. Istakla je da bi ta prepiska mogla da bude deo nekog od budućih izdanja Afrike. U jednom Rastkovom pismu upućenom njemu piše sledeće: „Nikada Vam ne mogu opisati čudo kada čovek otkrije drugo nebo nad sobom noću. To je kao da se ponovo rodio u nekom drugom svetu. I more belo kao od mleka”.
Predstavljanje u Narodnom muzeju
Drugo predstavljanje Afrike održano je 16. marta u Narodnom muzeju, kao prateći program izložbe Nadežda Petrović: Modernost i nacija, priređene povodom 150 godina od rođenja najstarije Rastkove sestre. O knjizi su govorili Gordana Milosavljević Stojanović, prof. dr Milanka Todić, Miloš Kolarž i Dragana Ljubenović, iz Narodnog muzeja Srbije.
Posećenost i zanteresovanost publike svedoče da da još uvek gajimo kulturu sećanja, i to je ohrabrujuće za sve nas.
„Čitanje Rastkove Afrike bilo je posve drugačije nakon što sam se susreo sa njegovim albumima koje sam nasledio, a koji predstavljaju prava avangardna ostvarenja, u kojima su zastupljeni crteži, akvareli, isečci iz novina”, kazao je Miloš Kolarž na prvoj beogradskoj promociji ove knjige.
„Ne mogu evocirati svečanu, skoro patetičnu, tišinu tropskoga mora uveče. To bi dalo svu veličanstvenost viziji arhipelaga na njemu. Sve bi bilo skoro irealno, i tako bi ostalo i u uspomeni, da jedno jedino ostrvo, najmanje, nije se odjednom sasvim približilo brodu, još zeleno, još konkretno u ovoj večri, iako potpuno u skladu sa svojim pratiocima iza sebe. I ono beše spremno da i samo začas pređe u opšti san. Njegova zemlja, kao i zemlja ostalih, mora da je bila takođe purpurna. Ono beše tu kao jedini dokaz da taj arhipelag, tako blizak a zbog sutona tako daleko, divan je baš zato što je stvaran. Kao nekad u Napulju, na Kapriju, kad sam ručao u Kafe Panjoti, iznad pučine koju je plavilo uzdizalo do neba, ja sam i sad sebi govorio: „Gledaj, gledaj pažljivo ovo, jer ćeš, ne zna se zašto, docnije u životu govoriti: To je nešto zbog čega je vredelo živeti!“ (Rastko Petrović, Afrika)
