Ima li nade za umetnost u XXI veku? Može li umetnost opstati u eri ekspanzije veštačke inteligencije? Da li ljudi koji se bave kulturom na našim prostorima znaju koliko je važna uloga menadžera kulture, odnosno art-menadžera?
To su samo neka od pitanja na koja su pokušali da odgovore Milena Trobozić Garfild, autorka knjige Umetnost je naš posao (Vulkan, 2023), Ana Martinoli, profesorka Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, Nebojša Broćić, reditelj i teatrolog. Sa njima je razgovarala Marija Radić, urednica srpske književnosti u Vulkan izdavaštvu.
Knjiga Umetnost je naš posao objavljena je krajem maja tekuće godine i već sada je privukla pažnju publike. Tome svedoči činjenica da se na promociji u knjižari Vulkan tražilo mesto više.
Marija Radić je na samom početku večeri istakla da se knjiga Milene Trobozić Garfild izdvojila u mnoštvu pristiglih rukopisa po temi koja je značajna i za umetnike, i za ljude koji rade u umetničkoj sferi, i za pasionirane ljubitelje umetnosti: „Milena je iznedrila ključne teme i pitanja našeg vremena. Te teme tiču se institucija i projekata u kulturi i umetnosti koje imaju cilj da unaprede umetnost. Upravo na to upućuju i naslov i podnaslov knjige: Mediji, kultura umetnost – uputstvo za upotrebu. Reč je o tekstovima u kojima autorka razmatra prilike i neprilike u umetnosti, kulturi i medijima. U središtu svih tekstova nalazi se umetnost – naspram nje se samerava sve ostalo – društvo i vreme u kojem živimo, institucije kulture, umetnici, publika. Stil pisanja je potpuno prilagođen žanru knjige, nepretenciozan je i pitak”.
Marija Radić je istakla i aplikativnu vrednost ove knjige – u jednom od njenih slojeva autorka deli sa čitaocima pragmatična znanja, koja su dragocena zato što proističu iz njenog bogatog iskustva i rada u različitim oblastima kulture. Upravo zato je glavna junakinja ove knjige – Umetnost. Ona je osvetljena iz različitih perspektiva, kao i u različitim istorijskim i geografskim okvirima, ali kada dođete do poslednje stranice, shvatićete da je uloga umetnosti uvek podjednako važna jer ima snagu preobražavanja ljudskoga duha.
Marija Radić je istakla i odvažnost autorke da se zagleda u lice i naličje našeg kulturnog života i da stvari nazove pravim imenom.
Govoreći o knjizi Umetnost je naš posao, Milena Trobozić Garfild je rekla da iako su tekstovi nastajali u različitim vremenskim periodima, oni su dobili novi sloj značenja objedinjavanjem među koricama ove knjige. Potom je govorila o ulozi art-menadžera u kulturi, i povodom toga je istakla da je jedno od najvažnijih pravila za svakog uspešnog art-menadžera – proaktivnost i strateško mišljenje: „Čak i kada ne postoje finansijska sredstva za promovisanje kulture i umetnosti, važno je imati plan i viziju budućnosti, koji će biti prijemčivi publici, odnosno javnosti”.
Posle višedecenijskog rada na mestu art-menadžera, Milena Trobozić Garfild je uverena u to da je krajnje vreme da na upravničkim mestima institucija kulture u našoj zemlji budu zaposleni pojedinci koji umeju da sagledaju i umetničke i finansijske oblasti: „U kreativnim industrijama važni su umetnici, ali art-menadžeri su ti koji stvaraju uslove da umetnička delatnost opstane”.
Ana Martinoli se osvrnula na aktuelne prilike u našoj kulturi i istakla je da nam nedostaje spremnost da stičemo nova znanja i iskustva: „Bez toga nemamo mogućnost da napredujemo i da prevazilazimo dosadašnja postignuća”. Ona je navela i da će knjiga Umetnost je naš posao biti zanimljiva svim čitaocima koje interesuje ova tema, dok će ljudima koji se bave kulturom biti vrlo korisna. Govoreći o savremenom dobu i opstanku umetnosti, Ana Martinoli je rekla da se zalaže za humanizovanje tehnologije, jer je to jedini način da sačuvamo sve ono što nas čini ljudima.
Nebojša Broćić je kazao da ova knjiga ne predstavlja samo niz teorijskih razmatranja o umetnosti, kulturi i medijima, već da donosi instruktivne i konkretne predloge kojima se može unaprediti upravljanje u sferi umetnosti i kulture. Pored toga, naveo je da nemamo često priliku da se susretnemo sa ovakvim tipom literature i da će upravo zato ova knjiga biti zastupljena u mnogim obrazovnim ustanovama.
Na samom kraju Milena Trobozić Garfild je kazala da će umetnost opstati u svim vremenima, pa čak i u eri veštačke intelegiencije, jer koliko god da tehonologija napreduje, ona će ostati uskraćena za suštinsku osobinu umetnosti – autentičnost. Sa ovom tvrdnjom bili su saglasni i Milenini sagovornici, a aplauz nas je uverio u to da i publika deli to mišljenje.
Očito je da je tehnološki razvoj doveo do promena u svim društvenim segmetnima. Istovremeno, pojava interneta ubrzala je prenošenje informacija, ali je dovela i do nastajanja virtuelnog sveta, u kojem provodimo sve više vremena. Sve to se odrazilo i na kulturu, u najširem smislu, i promenilo je položaj umetnosti i njenu percepciju. Međutim, sve dok ima onih koji smatraju da je umetnost jedini preostali svetionik u sutonu civilizacije, ona će odolevati svim iskušenjima savremenoga doba.
Milena Trobozić Garfild diplomirala je na Akademiji dramskih umetnosti u Beogradu, na Odseku za glumu, kao i na Filološkom fakultetu u Beogradu, na Katedri za španski jezik i književnost. Radila je kao književni prevodilac, urednik, producent, umetnički direktor, advertajzing i PR menadžer i konsultant. Tokom devedesetih godina bila je jedan od pionira u nezavisnim pozorišnim produkcijama (Zapali me, Iza kulisa). Radila je na mestu PR direktora agencije Saatchi & Saatchi Balkans, kao i na mestu izvršnog urednika časopisa za vizuelne umetnosti New Moment.
Autor je knjige Mali saveti za bolji život (Samizdat B92). Producent je višestruko nagrađivanih filmova: Beli, beli svet, Otadžbina, Šavovi. Prevela je sa španskog i engleskog mnoge knjige, od kojih je najznačajnija Ljubav u doba kolere Gabrijela Garsije Markesa.