U Galeriji Matice srpske u Novom Sadu u četvrtak uveče predstavljena je knjiga Umetnost je naš posao Milene Trobozić Garfild. Pored autorke, o knjizi su govorile upravnica Galerije Matice srpske, Tijana Palkovljević Bugarski, direktorka Muzeja Jugoslavije, Neda Knežević i urednica srpske književnosti u Vulkan izdavaštvu, Marija Radić.
Posle beogradske promocije knjige Umetnost je naš posao, o kojoj smo pisali ovde, novosadska čitalačka publika prvi put imala je priliku da se upozna sa autorkom knjige, ali i da uživa u inspirativnom i sadržajnom razgovoru. Publika je bila brojna, što svedoči o interesovanju i za ovu temu i za savremenu domaću književnu produkciju.
Kako sačuvati umetnost u XXI veku
U našem veku su umnogome promenjeni svi društveni segmenti, čemu je najviše doprineo tehnološki razvoj. Pojava interneta ubrzala je prenošenje informacija, ali je dovela i do nastajanja virtuelnog sveta, u kojem provodimo sve više vremena. Sve to se odrazilo i na kulturu, u najširem smislu, i promenilo je položaj umetnosti i njenu percepciju. Međutim, sve dok ima onih koji smatraju da je umetnost jedini preostali svetionik u sutonu civilizacije, ona će odolevati svim iskušenjima savremenoga doba.
Marija Radić je istakla da se ova knjiga žanrovski izdvojila u okviru Vulkanove domaće produkcije, odnosno da je odlučeno da bude objavljena upravo zato što je u njoj osvetljena umetnost iz različitih perspektiva i iz pozicije autorke koja ima bogato iskustvo u sferi umetnosti. „To se prepoznaje u svakom tekstu. Bilo da ste umetnik, ili da radite u umetničkoj sferi, ili da ste pasionirani ljubitelj umetnosti – ova knjiga postaće vaš vodič u (ne)mogućoj misiji Kako sačuvati umetnost u XXI veku”, zaključila je ona.
„Nedavno objavljeni rezultati studije, koju su sprovela dva profesora evolutivne psihologije na Univerzitetu Nju skul u Njujorku, otkrili su epohalne rezultate. Samo pet minuta čitanja prave literature (Čehova, na primer, koji je korišćen u studiji, Dikensa ili Tolstoja), pobuđuje duboke emocije, razvija empatiju, poboljšava razumevanje ekspresija na licima drugih, drugim rečima, podstiče razvoj socijalne i emocionalne inteligencije.
Čitanje takozvane popularne književnosti, poput trilera, ljubavnih romana i vampirskih saga, ili čitanje eseja, istorijskih knjiga i memoara (takozvane nefikcije), ne dovodi do istih rezultata. Samo prava umetnost podstiče duhovno zdravlje i uči nas da budemo bolji, plemenitiji, saosećajniji, civilizovaniji, u najširem smislu reči. Ako je verovati ovoj studiji, čak i minimalno izlaganje lepim umetnostima ― od pet do deset minuta, makar i pod prinudom ― pozitivno podstiče naše razumevanje sebe i sveta koji nas okružuje, i to na aktivan način, jer prava književnost zahteva aktivno učešće naše imaginacije i bavi se složenim odnosima medu različitim karakterima, koji nisu dvodimenzionalni već od nas zahtevaju da neprestano procenjujemo njihove emocije i postupke.” (Milena Trobozić Garfild, Umetnost je naš posao, Vulkan izdavaštvo, 2023)
